Malina (lat. Rubus idaeus), biljka iz porodice ruža, poznata je i po svom popularnom nazivu - crveno zlato. U svim razvijenim zemljama sveta je visoko cenjena voćka, prvo zbog neodoljivog izgleda, ukusa i mirisa, a zatim i zbog svojih lekovitih svojstava.
Legenda kaže da je latinsko ime maline - Rubus Idaeus - izvedeno od planine Ida u Turskoj gde su je otkrili grčki bogovi i tako joj dali ime. U to vreme malina je korišćena u medicinske svrhe mnogo više nego kao hrana, a bobice nisu bile kultivisane već brane u divljini. Skupljali su ih i stanovnici Troje, kao i ljudi iz naselja u podnožju planine Ida u vreme Isusa Hrista. Zapisi o pripitomljavanju su pronađeni u IV veku u spisima Paladiusa, Rimskog poljoprivrednika, a semenke su pronađene i u rimskim utvrđenjima u Britaniji. Rimljani su zaslužni za kultivisanje maline širom Evrope.
Kao moćni antioksidans, malina ima antikancerogeno svojstvo i kao takva odlična je kao zaštitnik od mnogih bolesti i prirodni saveznik u borbi protiv raka. Redovnom konzumacijom malina, telu obezbeđujemo energiju, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i održavanje zdravog tkiva, na prvom mestu krvnih sudova. Korisna je za krvnu sliku, poboljšanje apetita kod dece, suzbijanje mučnine i povraćanja. Još od davnina, sok od maline se u narodnoj medicini koristio za lečenje bolesti želuca i creva jer efikasno pročišćava sistem za varenje. Isto tako može biti koristan za tretiranje urinarnih infekcija. Kaže se da malina rashlađuje, pa sok od maline treba upotrebljavati i protiv groznice.
Mlečni put ima ukus maline
Astronomi koji su testirali uzorak džinovskog oblaka prašine iz Mlečnog puta, kažu da bi on mogao imati ukus maline. The Guardian prenosi da su naučnici sa Instituta Maks Plank iz Bona istraživali ima li u Mlečnom putu amino kiselina. Nisu našli nijednu amino kiselinu, ali jesu etil format, hemikaliju koja se smatra zaslužnom za ukus malina. Astronomi su teleskopom IRAM analizirali elektromagnetsku radijaciju koju emituje vreli i gusti region Sagittariusa B2, i tom prilikom pronašli molekule etil formata, i to najveće koji su do sada pronađeni duboko u svemiru.
„Etil format zaista malinama daje ukus, ali potrebno je još mnogo drugih molekula da bi se napravile svemirske maline“ - rekao je astronom Arno Beluš.
Ovaj dar iz prebogate riznice koju nam priroda nudi, treba čuvati i negovati. Malina je pravi domaći brend, jer je Srbija druga u svetu po proizvodnji ovog izuzetno zdravog voća.
Za sve sladokusce koji vole zdrave poslastice, predlažemo da oprane i osušene maline poređate na plitak pleh ili tacnu, napunite ih naizmenično otopljenom kvalitetnom belom i crnom čokoladom, ohladite, i uživate u bogatstvu ova dva ukusa koji se idealno slažu.