Podvlačite raznobojnim markerima delove teksta različite važnosti, čitate podvučeno nekoliko puta, pokušavate da memorišete postavku svake stranice da biste se lakše prisetili materije, pravite u glavi logičke tabele ili čak gradite čuvenu Šerlokovu „palatu uma” zasnovanu na grčkoj metodi lokacija? I na kraju, rezultati nisu impresivni.
Zašto je to tako, objašnjava Daniel Willingham, profesor psihologije na Univerzitetu iz Virdžinije i autor knjige Odgajanje dece koja čitaju: Šta roditelji i nastavnici mogu da urade. Po njegovim rečima, istraživanje je pokazalo da čak i studenti na vrhunskim univeritetima imaju loše strategije učenja i previše komlikuju taj inače prirodan i jednostavan proces. Složene strategije koje primenjuju na kraju mogu biti uspešne, ali uz utrošak mnogo više vremena i truda nego što je neophodno.
Kao najveću grešku, Willingham navodi podvlačenje teksta pri prvom čitanju, što najveći broj studenata radi. Kada se prvi put susrećemo sa tekstom, mi zapravo ne znamo šta je u njemu najbitnije, tako da je podvlačenje praktično gubljenje vremena i ne predstavlja proces učenja, nego zapravo odugovlačenje da sa učenjem počne.
Drugi nekoristan metod je beskrajno iščitavanje teksta, što onome koji uči daje iluziju da mu je materija sve poznatija. Ponovljeno čitanje je jednako korisno kao da vam neko objašnjava istu stvar nekoliko puta. Sve što pročitate više puta će imati smisla i pomislićete „ovo znam!”. Veoma retko će to značiti da ste sposobni da materiju koju ste pročitali primenite ili objasnite drugima, a to je suština učenja. Ponovljeno čitanje nije samo po sebi loše, neophodno je u procesu pamćenja, ali je beskorisno ako za njim ne sledi faza samo-testiranja.
Šta je ključno kod efikasnog učenja?
Samo-testiranje je osnova učenja. Sprovodi se odgovaranjem na pitanja koja su postavljena na kraju poglavlja, odgovaranjem na ispitna pitanja ako su dostupna, ili međusobnim unakrsnim testiranjem pitanjima sa kolegama koji uče istu materiju. Čak i ako učite sami, nakon prvog čitanja možete izvući ključna pitanja iz svakog dela, koja će vam služiti kao alatka za samo-testiranje. Zapamtite da samo-testiranje nije puko preslišavanje, ključno je se postavite kao da nekom objašnjavate naučenu materiju.
Druga korisna tehnika je fokusiranje na zaključke pasusa i postavljanje pitanje „zašto je ova tvrnja tačna“. Često nam oči prelaze preko reči, ali ne razmišljamo o onome šta čitamo. Vežba u kojoj pokušavate da obranite tvrdnje iznete u određenom poglavlju će vam pomoći da savladate materiju i naučite da sa razumevanjem koristite stručnu terminologiju. Posle nekoliko pasusa teksta jednostavno napravite pauzu i postavite sebi pitanje „zašto ove tvrdnje imaju smisla?” povezujući ih sa prethodno naučenim.
Treća tehnika podrazumeva da sebi obezbedite dovoljno vremena za savladavanje određene materije. Kampanjsko učenje, tzv. „bubanje”, daje mnogo kraći interval pamćenja nego postepeno savladavanje gradiva. Učeći etapno, zapravo ćete utrošiti manje vremena nego kada pokušavate da u kratkom roku zapamtite obiman studijski program. Upravo iz tog razloga, ne izbegavajte kolokvijume čak i ako nisu obavezni, jer će vam etapno učenje i periodična provera znanja kroz ovaj vid predispitnih obaveza umnogome olakšati pripremu ispita i „zabetonirati” znanje u vašu memoriju.
