Brak, kao zajednica dvoje ljudi koji rešavaju problem koji bi bio još veći da su sami, kruniše se tvrđavom u obliku kruga u koji bi oni koji su napolju sve dali da uđu, dok bi neki koji su unutra rado sve dali da izađu.
Krug, kao simbol vremena koje je večno, savršenosti koja nema početak i kraj, predstavlja osnovu bračnog prstena. Mesta na kojima se nosila, materijali od kojih je pravljena i značaj burme se tokom istorije menjao.
Pećinski ljudi
Poznato je da su još pećinski ljudi simbolično obeležavali pripadnost. Oni romantični, darivali su jedni drugima prstenove od trske, dok su oni pragmatični bračno pitanje rešavali tako što su ženi na nogu nabacivali okov. Njima GPS nije bio potreban - tačno su znali gde im se žena u svakom momentu nalazi.
Grčka mitologija
Prvi trag prstena kao simbola ljubavi nalazimo u grčkoj mitologiji. Kada je Herkul greškom ranio otrovnom strelom svog učitelja Hirona, kentaura poznatog po svojoj dobroti i plemenitosti, to nadljudsko biće je zamolilo Zevsa da kao besmrtnik koji će zauvek trpeti bolove od zadobijene rane, zameni mesto sa po kazni okovanim Prometejom. U čast Hironove žrtve, oslobođeni Prometej je od okova, koji je umesto njega preuzeo Hiron, napravio prsten u koji je ubacio mali komad stene na kojoj je bio okovan. Prsten je stavio na domali prst leve ruke, zbog toga što se tada verovalo da tuda prolazi vena amoris koja vodi direktno do srca. Od tada prsten predstavlja simbol odanosti, poštovanja i ljubavi a ako se stavi na prst gde se nalazi vena amoris, označava vezu koja se ne može prekinuti.
Stari Rimljani
U starom Rimu, romantični simbol burme je zamenjen u simbol vlasništva muškarca nad ženom, pa su burme nosile samo neveste. Kako se desna ruka smatrala rukom dominacije a leva zavisnosti, logično je da se prsten stavljao na levu žensku ruku.
Hrišćani
Hrišćani su dugo vremena razmenu prstenja tokom ceremonije venčanja smatrali ostacima paganizma, ali su pred magijom kruga i oni poklekli. Od 13. veka burma je postala sastavni deo venčanja koji nose oba pola, kao znak da su pred Bogom svi ljudi jednaki. Tokom rituala, dok izgovara “U ime Oca, Sina i Svetoga duha”, sveštenik burmom dodiruje prvo palac, potom kažiprst, da bi na kraju prsten stavio na domali prst leve ruke mladenaca kod katolika, odnosno desne kod pravoslavaca.
Američka juvelirska industrija
Neki izvori govore o tome da je običaj nošenja burme podstakla američka juvelirska industrija krajem 19. veka. Oni veruju da je do tada venčano prstenje razmenjivalo samo 15% mladenaca.
Ruska burma
U Rusiji je dugo postojalo verovanje, da preko burme muž može da kontroliše vernost svoje životne saputnice. Kako tokom ceremonije venčanja, venčani prsten kao po savršenom kroju zauzme svoje mesto na ruci mlade, većina muževa je verovala da ukoliko ga je supruga prevarila, burma više nikada neće moći tako idealno da se stopi sa njenim domalim prstom.
Kineska legenda
Jedno od najzanimljivijih objašnjenja zbog čega se burma nosi na domalom prstu, nudi nam kineska legenda. Ona polazi od simbolike svakog prsta po kojoj: palčevi predstavljaju vaše roditelje, kažiprsti braću, sestre i prijatelje, srednji prsti vas, domali prsti vešeg partnera, a mali prsti decu.
Ukoliko spojite dlanove obe ruke a da pri tom srednje prste sakrijete u šake, kao što je prikazano na slici iznad, i potom pokušate da razdvojite prste koji predstavljaju vama najbliže osobe, uspećete da:
- razdvojite palčeve - roditelji ne bi trebalo sa vama večno da žive.
- razdvojite kažiprste - braća, sestre i prijatelji imaju sopstveni životni put.
- razdvojite male prste – deca odrastaju i odlaze svojim putem.
Ono što nećete uspeti, ma koliko se trudili, je da razdvojite domale prste, što znači da je bračni partner vaš životni izbor sa kojim bi trebalo da ostanete sjedinjeni do kraja života.
Krug, kao simbol duha, neba i celovitosti, mami i one koji smatraju da država i crkva ne bi trebalo da se mešaju u ljubav, pa se odlučuju za vanbračnu zajednicu. Ipak, u posebnim prilikama i oni će rado svojoj izabranici pokloniti prsten, kao odraz ljubavi.
Iako se u šali često kaže da je brak jedina bajka u kojoj se princeza pretvara u vešticu a princ u konja, on predstavlja zajednički život i borbu dvoje ljudi, ovenčanu tradicionalnom ceremonijom u kojoj su se sjedinili obostrana ljubav i pojedinačni interesi, pa je kao takvu vredi poštovati.