Ovaj rudar iz Trotovića kod Breze je sa svojih osam kolega za osmočasovno radno vreme iskopao 152 tone uglja, što je bilo za 50 tona više od rekorda koji su do tada neprikosnoveno držali Rusi. Zbog ovog poduhvata, odlikovan je ordenom „Junak socijalističkog rada“.

Vremenom su se o Aliji isprele mnoge legende, postao je pravi junak onog doba. Jedna od njih kaže da je on (iako je bio kopač a kao svoj alat koristio pneumatsku bušilicu) pre ovog podviga sebi iskovao lopatu kojom je mogao da zahvati 50 kg uglja u jednom cugu. Druga kaže da je na pitanje Josipa Broza Tita čime bi mogao da ga nagradi za njegov podvig, odgovorio da mu ne treba ništa osim veće lopate koju je i dobio.

Ono što je sigurno tačno je da je ceo svoj radni vek ostao u Rudniku mrkog uglja „Breza“, da jedna mala ulica na periferiji Breze danas nosi njegovo ime i da mu je u krugu rudnika podignuta bista.

Mada je posle samo četiri dana Nikola Škobić oborio ovaj rekord za 14 tona, i time otpočeo seriju obaranja rekorada, Sirotanović je ostao simbol pregalaštva, radničke klase i obnove, udarnik kome je rad bio način života. Njegov lik se našao na novčanici od 20.000 dinara puštenoj u opticaj 1987. koja je u monetarnoj reformi Ante Markovića povučena.

Akcija takmičenja u obnavljanju zemlje koju je pokrenula tadašnja SSSR je bila i inspiracija umetnicima. Čuveni poljski reditelj Andžej Vajda je o ovoj pojavi u Poljskoj snimio film „Čovek od mermera“ inspirisan Mateušom Birkutom, zidarem koji je oborio rekord tako što je u jednoj smeni postavio 30.000 cigala. Alijina životna priča se našla u pesmi grupe Zabranjeno pušenje - „Srce, ruke i lopata“.

Da li zbog njegovog prezimena, legende ili činjenice da je u svojoj 76. godini preminuo u potpunom siromaštvu, danas se na našim prostorima za veliku lopatu često kaže „sirotanovićka“.