Klub 27 - živeli kratko, živeće večno

Autor MuzikaFilm

Postoje ljudi koji uspeju da za života ostave neizbrisiv trag iza sebe. Mnogima za to treba ceo život. Samo posebni ljudi to mogu da urade za kratko vreme, ali na žalost i njima za to treba ceo život.  Mali je broj onih koji su sposobni da svojim radom osiguraju večiti život, pre nego ih prerana smrt spreči u daljem uspehu.

U svetu postoji čuveni ''Klub 27'' u kome su članovi poznate muzičke zvezde koje su umrle ili stradale u svojoj 27. godini. Njegovi članovi su večni, kako po tome što je njihov uticaj na život savremenika bio ogroman, tako po tome što se taj uticaj oseća i dan danas, decenijama nakon njihove smrti. A spisak članova je zaista impozantan:

Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse, 1983. - 2011. god.) je bila engleska pevačica i kompozitorka, čuvena po svom dubokom kontraaltu i specifičnoj mešavini žanrova u svojim pesmama, uključujući R&B, soul i džez. Petostrukoj dobitnici  nagrade Gremi pripisivane su i zasluge za porast popularnosi ženskih pevača i povratak soula, kao i za preporod britanske muzičke scene. Izdala je 3 albuma a najveći hitovi su joj bili  ''Rehab'' i ''You Know I'm No Good''.  Umrla je u 27. godini života, od trovanja alkoholom, kako je pokazala obdukcija.

Kurt Kobejn (Kurt Donald Cobain, 1967. - 1994. god.) je bio američki tekstopisac, pevač, gitarista i frontmen grupe Nirvana. Nirvana je izvršila ogroman uticaj na razvoj muzike u SAD, a njen hit ''Smell Like Ten Spirits'' obeležio je početak novog žanra u muzici, grandž (grunge), i dramatičnog povlačenja muzike 80-tih koja je do tada suvereno vladala muzičkom scenom. Pesma je proglašena himnom ''Generacije X'' a sam Kobejn je nevoljno dobio titulu njenog predstavnika. Kobejn je teško prihvatao slavu koju je stekao, smatrajući kako su njegove poruke pogrešno protumačene u javnosti, a poslednje godine njegovog života su poznate po njegovim problemima sa heroinom i depresijom. Izvršio je samoubistvo u 27. godini života pucajući puškom sebi u usta. Za njim su ostale popularne pesme kao što su ''Smell Like Ten Spirits'',''Come As You Are'', ''The Man Who Sold The World'', ''Lithium'' i ''Heart Shaped Box''.

Džimi Hendriks (James Marshal ''Jimi'' Hendrix, 1942. - 1970. god.) je bio američki tekstopisac, gitarista i pevač, kulturna ikona svog doba.  Mnogi muzički kritičari i obožavaoci ga smatraju najtalentovanijim i najuticajnijim gitaristom u istoriji rok muzike i jednim od najvažnijih muzičara 20. veka. Prvi uspeh je imao u Engleskoj, zahvaljujući Lindi Kejt, tadašnjoj devojci gitariste Rolingstonsa, Kejt Ričardsa. Kao veliki Hendriksov fan, ona je pričala o njemu Česi Čendleru, menadžeru Rolingstonsa, a ovaj je nakon što ga je čuo  pozvao u London gde se vrlo brzo probio u vrh muzičke scene. Svetsku slavu je stekao 1967. god. na Monterei Pop festivalu, a   1969. godine u Vudstoku je bio prava atrakcija. Umro je 1970. godine pod nerazjašnjenim okolnostima, u 27. godini života, ostavivši hitove kao što su ''Purple Haze'', ''Hey Joe'', ''Foxy Lady'', ''Voodoo Child'' i mnogi drugi.

Džim Morison (James Douglas ''Jim'' Morrison, 1943. - 1971. god.) je bio američki pesnik, pisac, tekstopisac i pevač i vođa rok grupe ''The Doors''. Postao je poznat po svojim mračnim i ekscentričnim pesmama i vrlo provokativnim nastupima. Bio je poznat i po tome što je u svojim nastupima često improvizovao i za vreme pesme koju je pevao ubacivao delove pesama iz svojih knjiga. Zbog toga i zbog njegovih divljih nastupa kojima je dovodio publiku u delirijum a kritičare do nervnog sloma, smatraju ga najharizmatičnijim pevačem u istoriji rok muzike koji je postao kulturna ikona generacije. Najveći hitovi su svakako  ''Light my Fire'', ''People Are Strange'', ''Riders on the Storm'', ''L.A. Woman'', ''Waiting for the Sun'' i ''The End''. Nakon vrtoglavog uspeha, počeli su njegovi problemi sa alkoholom i drogom koji su kulminirali njegovom iznenadnom smrću. Zvanična verzija da je umro od predoziranja heroinom nikada nije potvrđena, jer nije bilo obdukcije, a kasnija tajna sahrana samo su dodali još misticizma.

Dženis Džoplin (Janis Lyn Joplin, 1943. - 1970. god.) je bila američka rok i bluz pevačica, tekstopisac i muzički aranžer. Karijeru je počela kao kantri i bluz pevačica po barovima, svetsku slavu je stekla krajem šezdesetih godina XX veka kao pevačica psihodelične rok-esid grupe ''Big Brother and the Holding Company'', a kasnije kao solo pevačica u karakterističnom ''hipi'' trendu. Na svom debiju  na Montrej Pop Festivalu 1966. godine bila je jedna od najpopularnijih izvođača, a par godina kasnije na Vudstoku 1970.godine, bila je jedna od najvećih atrakcija rame uz rame sa Džimi Hendriksom, Džo Kokerom i grupom ''The Who''. U svojoj kratkotrajnoj karijeri koja je trajala samo 4 godine dala je veliki broj hitova, a najveći su joj ''Down On Me'', ''Piece of My Heart'', ''Mercedes Benz'', ''Summertime'' i ''Me and Bobby McGee''. Preterano konzumiranje alkohola i  teških droga od rane mladosti doveli su do toga da je u 27. godini života preminula zbog predoziranja heroinom.

Brajan Džouns (Lewis Brian Hopkins Jones, 1942. - 1969. god.) je bio engleski muzičar i osnivač i kum grupe ''The Rolingstones''. Njegovi osnovni instrumenti su bili gitara, harmonika i klavir, ali je umeo da svira i mnoge druge instrumente. Njegovo korišćenje tradicionalnih narodnih instrumenata u pesmama bili su sastavni deo menjanja zvuka grupe. Iako je prvenstveno on bio frontmen i menadžer Stonsa, polako je bio guran u stranu od Mika Džegera i Kejta Ričardsa kada je počeo da se odaje alkoholu i drogama. Kako je Brajan dublje tonuo u alkoholizam, tako je njegova uloga u grupi bivala sve manja. To je dovelo do toga da se 1969. godine razišao sa Stonsima, a njegovo mesto je zauzeo gitarista Mik Tejlor. Manje od mesec dana kasnije Brajan je nađen mrtav u svom bazenu, a kao uzrok smrti je navedeno davljenje u pijanom stanju. Postoje još teorije da je dobio napad astme u bazenu, da se predozirao heroinom, pa čak i da je ubijen. Bil Vajman, originalni basista Stonsa, je za njega rekao ''On je formirao grupu, on je izabrao članove, dao je grupi ime, izabrao muziku koju ćemo svirati, ugovarao nam svirke. Bio je veoma uticajan, veoma važan. A onda polako gubi sve to i rasipa se sve više i dalje''.

Robert Džonson (Robert Leroy Johnson, 1911. - 1938. god.) je bio američki bluz pevač i gitarista i jedan je od  najslavnijih ''Delta Bluz'' muzičara. Njegov život nije nikada dokumentovan, i za njega se vezuju samo 5 datuma. Prva tri su vezana za njegovo prvo snimanje ploče (23, 26. i 27. novembar 1936. god.) a druga dva su vezana za njegovo drugo snimanje ploče (19. i 20. jun 1937. godine). U knjizi Alana Grinberga o ovom pevaču (Love In Vain: A Vision of Robert Johnson), režiser Martin Skorseze je rekao "Činjenica o Robertu Džonsonu je da je on postojao jedino na svojim pločama. On je čista legenda." Robert Džonson, po mnogim mišljenjima ''deda rokenrola'', je svojim stilom sviranja gitare, originalnim pesmama i svojim vokalnim frazama uticao na širok krug muzičara među kojima su ''Led Zeppelin'',  ''The Rolingstones'', Džimi Hendriks, Bob Dilan i Erik Klepton koji je rekao  ''Džonson je najznačajniji bluz muzičar koji je ikada živeo''. Po legendi o životu Roberta Džonsona, režiser Volter Hil je snimio film ''Raskršće'' (Crossroads) sa Ralfom Mačijom u ulozi mladog gitariste.

Otis Reding (Otis Ray Redding Jr. 1941. - 1967. god.) je bio američki pevač, tekstopisac, producent, aranžer i lovac na talente. Smatra se jednim od najvećih pevača i umetnika soula i R&B (Rithm and blues) čiji je pevački stil  uticao na mnoge pevače soula šezdesetih godina XX veka. Sa 15 godina napušta školu kako bi izdržavao porodicu nastupajući prvo u grupi Litl Ričarda, a zatim 1958. god. u grupi Džonija Dženkinsa. Prvi singl je snimio 1962. za Stax Records , ''These Arms of Mine'', a dve godine kasnije i prvi album ''Paint in My Heart''. Prvobitno popularan samo među afro-amerikancima, osvaja celokupne SAD a zatim i Pariz, London i druge velike evropske gradove. Nakon pojavljivanja 1967. godine na Monterej Pop Festivalu sa Stivom Kroperom je napisao i snimio ''(Sittin' On) The Dock of the Bay'', koja je postala prva posthumna pesma broj 1 i na Bilbord Hot 100 i na R&B listama nakon njegove smrti u avionskoj nesrći. Posthumno je dobio Gremi za životno delo, ušao je u Rock And Roll Hall of Fame i Songwriters Hall of Fame. Dobio je počasnu titulu ''Kralja soula'' a najpoznatije pesme su mu ''Respect'' i ''Try a Little Tenderness''.

''Klub 27'' je rezervisan isključivo za muzičke zvezde koje su umrle ili stradale u 27. godini života, što je malo nezahvalno prema ostalim umetnicima koji ne pripadaju muzičkoj branši, ili nisu umrli ''na vreme''. I svet filma ima primere mladih zvezda koje su prerano napustile svoju karijeru, na vrhuncu slave.

Džems Din (James Byron Dean, 1931. - 1955. god.) je bio američki glumac koji je je sa samo 3 filma u kojima imao glavnu ulogu dostigao slavu svojih mnogo starijih i iskusnijih kolega. Postao je kulturna ikona razočaranih generacija ulogom problematičnog tinejdžera iz L.A. u filmu ''Rebel Without of Case'' iz 1955. godine, a svoj status je učvrstio ulogama usamljenika u ''East of Eden'' 1955. godine i nabusitog rančera u filmu ''Giant'' iz 1956. godine. Sva njegova slava počiva na 3 glavne uloge u 3 filma, a njegova prerana smrt u saobraćajnoj nesreći samo je učvrstila njegov legendarni status. Prvi je glumac koji je posthumno dobio Oskara a ostao je jedini koji je dva puta posthumno nominovan za najboljeg glumca. Američki Filmski Institut je 1999. godine postavio Džejms Dina na 18. mesto najboljih muških glumaca u svojoj ''100 godina...100 zvezda'' listi.

Hit Ledžer (Heat Ledger, 1979. - 2008. god.) je bio australijanski glumac i režiser. Nakon nekoliko neuspešnih uloga u TV serijama u Australiji, 1998. godine kreće put Holivuda da bi usavršio svoje glumačko umeće. Zahvaljujući svom zemljaku režiseru Gregoru Jordanu, dobija dve sporedne uloge u dva filma kojima je osigurao glavnu u svom prvom hitu, tinejdžerskoj komediji  ''10 Things I Hate Abot You''. Njegovim sledećim filmom je dokazao da ima talenta i za ozbiljne uloge, glumeći rame uz rame sa Mel Gibsonom u ratnoj drami ''The Patriot''. Nakon toga dolaze na red još dva filma kojima je osvojio sve generacije u SAD, komedija ''A Knight's Tale'' i ratna drama ''The Four Feathers''. Njegova vrednost kao glumca nagrađena je nominacijom za Oskara 2005. godine, za ulogu u filmu ''Brokeback Mountain'' a zatim i ulogom Džokera u filmu   o mračnom heroju Gotam Sitija Betmenu, ''The Dark Knight'' iz 2008. godine. Njegov poslednji film je bio ''The Imaginarium of Doctor Parnassus'' ali ga nije završio . Umro je 22. januara od slučajne ''nesrećne kombinacije prepisanih lekova''

Za kraj pisac ovih redova mora da pokaže poštovanje prema jednoj zvezdi koja nije ni sa engleskog govornog područja niti pripada svetskim zvezdama ali koja je ostavila dubok trag u svim generacijama na ovim prostorima.

Toše Proeski (1981. - 2007.god.) je bio velika makedonska muzička zvezda i jedan od najpopularnijih pevača na prostoru bivše Jugoslavije. Svoju profesionalnu muzičku karijeru počeo je 1997. godine pobedom na ''Melfestu'' izvodeći pesmu ''Yesterday'' od Bitlsa. Svoj prvi album je objavio 1999. godine, a iste godine održava i svoj prvi koncert. Njegova pesma ''Solzi pravat zlaten prsten'' osvaja treće mesto na ''Skopje Festu'' 2000. godine iako je imala najviše glasova gledalaca. Iste godine snima drugi album ''Sinot Božji'' koji je doneo veliki broj hitova, i pruzrokovao da ''BK Sound'' otkupi sva prava na izdavanje njegovog sledećeg albuma na prostoru bivše Jugoslavije, pre početka snimanja. To mu je donelo Oskar popularnosti na terittoriji bivše Jugoslavije za 2000. godinu, a zatim je održao dva koncerta u Beogradu i Skoplju koji su bili rasprodati za vrlo kratko vreme. Treći album ''Ako me pogledneš vo oči'' sniman je na makedosndkom i srpskom jeziku. Aprila meseca 2003. godine, Toše je pobedio na ''Beoviziji'' pesmom ''Čija si'' koja je postala veliki hit u balkanskim zemljama. Imenovan je za regionalnog Ambasadora dobre volje UNICEF-a 2004. godine. Njegov poslednji album ''Igri bez granici'' je bio iskorak u ozbiljnije muzičke vode i smatra se njegovim najboljim albumom. Toše Proeski je poginuo 16. oktobra 2007. godine u saobraćajnoj nesreći, a 17. oktobar je proglašen je Danom žalosti u Makedoniji. Iza ovog mladog pevača ostali su mnogi hitovi od kojh su neki ''Usni na usni'', ''Sonce vo tvoite rusi kosi'', ''Čija si'', ''Srce nije kamen'' i ''Igri bez granici''.

Svi oni su bili mladi ljudi koji su za kratko vreme dali najbolje od onoga što su radili, dajući nam mnogo zadovoljstva slušajući ih ili gledajući. Iza njih ostaju nezaboravne pesme, filmovi i uvek prisutno pitanje - Šta bi se desilo sa njima, da im se nije desila smrt?

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Praćenje stada je siguran put u prosečnost.

Peti Vilson

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |