Kad ja izgubim strpljenje, dušo, nigde ga nećeš pronaći - Ava Gardner

24 Dec 2016
Autor Mirjana
2684 pregleda

Na Badnji dan pred Božić 1922. godine u porodici Moli i Džonasa Gardnera je nakon dva sina i četiri kćeri rođena devojčica Ava Lavinija. Boreći se da sačuvaju od propasti svoju malu farmu, nisu ni slutili da će devojčica čarobne lepote, njihovo najmlađe dete, ostati u večnosti zapisana kao jedna od najpoznatijih glumica sveta.

Kad ja izgubim strpljenje, dušo, nigde ga nećeš pronaći - Ava Gardner

Uvek me je zvao Ćerko. To je činio da bih se razlikovala od njegove sestre Ave. Volela sam da me tako zove. Zvučalo je posesivno, a osećati takvu pripadnost je za dete divan osećaj. Čini da se osetite sigurnim i voljenim.

Farmerski život u Gebtaunu, ruralnom predgrađu Smitfilda u Severnoj Karolini u to vreme nije bio lak. Brojne porodice su se borile za opstanak svojih farmi pamuka i duvana, a među njima je bio i Avin otac Džonas, nekada uspešan i perspektivan farmer i vlasnik male pilane. Velika poljoprivredna kriza posle Prvog svetskog rata prvo je pogodila male proizvođače bez zaliha kapitala da je premoste, pa je nakon gubitka farme 1924. godine Avina porodica bila prinuđena da napusti svoj dom.

Utočiste su našli u učiteljskom naselju Brogden, gde se Moli zaposlila kao školska kuvarica i spremačica, a Džonas kao domar. Posao i mali stan koji su dobili na korišćenje bio je velika sreća u nesreći porodice Gardner. To je bilo vreme kada su mnogi nekadašnji farmeri sa porodicama lutali ulicama u beznađu, slabo obučeni i bosonogi. Iako osiromašeni, Gardnerovi su uspevali da svojoj deci obezbede pristojnu egzistenciju. Ipak, Moli i Džonas su navikli na udobniji život, i u potrazi za boljim poslom sele se u veći grad, Njuport Njuz u Virdžiniji 1929. godine.

Nažalost, Džonasov naporan rad u pilani uzima svoj danak, i Avin otac umire od bronhitisa 1938. godine. Iste godine Moli se sa decom vraća u Severnu Karolinu, u Rokridž, gde naredne godine Ava završava gimnaziju i odlazi u školu za sekretarice Koledža Atlantik Kristijan u Vilsonu.

Uspon Ave Gardner do internacionalne filmske legende je prava bajka. Njena sestra, Beatris Grdner, odselila se u Njujork gde se udala za Larija Tara, dobrog fotografa i naslednika porodičnog fotografskog studija. Kada je u leto 1939. godine Ava bila u poseti sestri, Lari je napravio seriju fotografija tada petnaestogodišnje mlade devojke izuzetne lepote i jednu od njih postavio u izlog svoje radnje na Petoj aveniji. Avinu sliku je ugledao mladi Barni Duhan, potrčko u pravnom sektoru malog pozorišta Lowe’s Theatre. Želeći da po svaku cenu upozna lepoticu sa slike u izlogu, ušao je u radnju i zatražio kontakt sa njom prestavivši se kao menadžer za angažovanje novih zvezda studija MGM „sa direktnim vezama među važnim ljudima”. Međutim, Lari Tar nije bio naivan i poznavao je sve trikove kojima su se služili mladići da bi upoznali njegove lepe modele. Obećao je Barniju da će Avi preneti poruku, ali je i dobio ideju! Već sutradan je sa svojim saradnicima snimio seriju profesionalnih fotografija mlade Ave i dostavio ih kancelariji studija MGM u Njujorku. Ava je ubrzo pozvana na razgovor i test-snimanje, a dve godine kasnije, kada je postala punoletna, MGM joj je ponudio ugovor na sedam godina sa sigurnim honorarom od 50$ nedeljno.

Poštujem samo jedno pravilo glume - veruj reditelju, daj mu i srce i dušu.

Kao deo ugovora, Ava je dobila dodatno glumačko obrazovanje i časove govora kod Gertrude Vogeler koja je potpuno ispravila njen karakterističan južnjački akcenat. Samo deset godina kasnije, naporno će vežbati da u filmu Čamac (1951) kroz lik Džulije Lavern ponovo progovori autentičnim akcentom američkog juga.

Mislim da je glavni razlog propasti mojih brakova to što volim previše dobro, ali nikada mudro.

Na snimanju svog prvog filma, Moderni odgovori (1941) Ava upoznaje mladog glumca Mikija Runija i potpuno gubi glavu za njim. Smatrajući da bi brak dvoje glumaca iz njihovog studija bio odličan marketinški potez, MGM ih požuruje da se venčaju, što oni i čine nakon samo par meseci poznanstva, u januaru 1942. godine. Oboje previše mladi, ona previše zaljubljena, a on previše zaslepljen svojim uspehom kod žena uprkos neuglednoj fizičkoj pojavi, ubrzo su shvatili da taj brak ne može da opstane. Razveli su se nakon godinu dana, dok se žuta štampa naslađivala neslavnim detaljima iz njihovog braka koje su, neiskusni i zavađeni, obilno iznosili u javnost. Na dan kada je štampa objavila vest o njihovom razvodu, od karcinoma umire Moli Gardner, Avina majka.

Avina karijera je bila u blagom usponu narednih nekoliko godina, sa brojnim filmovima u kojima je imala epizodne uloge, i do osam godišnje. Istovremeno, započela je burnu romansu sa multimilijarderom Hauardom Hjuzom kojem je postala opsesija. Kada je saznala da je špijunira, vezu sa njim je okončala tako što mu je izbila prednje zube!

Ni sledeći brak, sa bivšim suprugom još jedne holivudske dive, Lane Tarner, džez klarinetistom Artijem Šoom za koga se udala 1945. godine, nije potrajao. Ostavila ga je nakon samo nekoliko meseci, potpuno emotivno slomljena psihičkom torturom koju je od njega trpela. Iako intelektualac i umetnik, Šo je imao veoma nezgodan i posesivan karakter tiranina. Veruje se da je nakon rastanka sa njim Ava upisala i uspešno završila studije engleske književnosti i ekonomije na prestižnom Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu samo da bi povratila samopouzdanje i veru u svoje intelektualne sposobnosti koje je tokom kratkotrajnog braka Šo zgazio. Te godine je MGM pozajmljuje Universal-u, za koji snima svoj prvi zapaženi film Ubice (1946). Luis B. Majer ne gubi vreme i vraća je u svoj MGM kao partnerku Klerku Gejblu u filmu Propagandisti (1947). Naredne godine, sa Univerzalovim filmom Jedan dodir Venere (1948) Ava Gardner definitivno postaje zvezda holivudskog neba.

Njen treći i poslednji brak svet je gledao pod svetlostima reflektora. U svojoj biografiji će mnogo godina kasnije priznati da je Frenk Sinatra bio ljubav njenog života. U vreme kada su se venčali, krajem 1951. godine, ona je bila već poznata holivudska glumica, na čiju karijeru novi brak nije imao uticaja. Sa Sinatrom je bila druga priča. Pevač i glumac je prošao kroz buran razvod i ostavio Nensi Barbato sa njihovo troje dece, što konzervativna američka javnost nije mogla da mu oprosti. Njegova karijera je srljala u provaliju, pa je 1953. godine Ava iskoristila sve svoje veze i poznanstva da bi mu obezbedila ulogu u sada kultnom filmu Odavde do večnosti koji mu je doneo Oskara i rehabilitovao ga u očima publike. Međutim, to nije donelo sreću u njihov brak. Sinatrina nestalna priroda i krhki mentalni sklop uslovio je da mu raspoloženje varira od euforije do samoubilačkih tendencija i pored muzičkih hitova koje je nizao. Svedoci njihove ljubavi tvrde da su Avu njegove promene raspoloženja toliko dovodile do ludila da ga je od nemoći da išta promeni gađala pokućstvom.

Sav sjaj i beda holivudske dekadencije otkrio je svoje lice u braku Ave i Frenka. Ljubavni lavirinti isprepletani do besmisla vodili su tada Avu do Artija Šoa, čoveka od kojeg se razvela zbog psihičkog zlostavljanja, kojem se u to vreme žalila na nepodnošljivu Sinatrinu blagost i nežnost, poredeći njihov odnos sa odnosom dve žene. Da komparacija nije bila samo plod mašte, uverio se i sam Sinatra kada ju je zatekao u krevetu sa Šoovom bivšom ženom Lanom Tarner. Tokom braka Ava je dva puta namerno prekinula trudnoću, jednom i bez Sinatrinog znanja, što je on veoma teško podneo. U svakom slučaju, ovoj komplikovanoj emotivnoj igri, kao i braku Ave i Frenka je došao kraj već 1955. godine, iako su se zvanično razveli dve godine kasnije. Ava se više nikada nije udala, a Frenk je i tokom svoja naredna dva braka uporno pokušavao da oživi i obnovi njihovu ljubav. Posvetio joj je 1957. godine jednu od svojih najlepših pesama Lud sam što te želim (I am a fool to want you).

Želim svega da se sećam, dobrih i loših vremena, kasnih noći, opijanja, plesa do zore i svih sjajnih i ne tako dobrih ljudi koje sam volela sve ove godine.

Nakon decenije provedene u Španiji i avanture sa matadorom Luisom Migelom Dominginom, okrznula je srca Ernesta Hemingveja i Fidela Kastra. Za ulogu Maksine Foulk u Noći iguane (1964) gde je glumila sa Ričardom Bartonom nagrađena je Zlatnim globusom, a mnogi veruju da joj je Oskar za maestralno odigranu ulogu Hani Bear Keli u Mogambu (1953) izmakao samo zato što je tada bila previše mlada.

Već je duboko zagazila u boemski život, provodeći dane u kafanama sa ciganskom muzikom, uz mnogo cigareta i žestokog alkohola kada je 1968. godine odlučila da se preseli u London, gde će ostati do kraja života. Njena jedina želja je bila da se skloni od štampe, fotografa i pritiska holivudske slave. Iz njenih londonskih dana ostao je zapamćen detalj kada je za svoj omiljeni pab kupila džuboks i do vrha ga napunila Sinatrinim pločama. Nakon glavnih uloga u uspešnim filmovima Zemljotres (1974) i Kasandrino raskršće (1976), počinje da radi i na televiziji. Neuredan život je ostavio traga na njeno zdravlje, pa se nakon emfizema i lupusa izborila i sa dva moždana udara 1988. godine. Očajni Sinatra je na sve načine pokušavao da je spasi, insistirajući da joj plati lečenje u najboljim američkim bolnicama iako Ava nije oskudevala u novcu.

Ava Gardner (24. decembar 1922 - 25. januar 1990) je umrla dve godine kasnije, u 68. godini života, od komplikacija izazvanih upalom pluća. Po svojoj želji je sahranjena u rodnoj Severnoj Karolini, pored braće i roditelja. Sinatra, kojeg je nakon vesti o njenoj smrti kćerka našla uplakanog i sklupčanog na podu, Avinu sahranu je posmatrao iz crne limuzine sa udaljenosti, poštujući njenu želju da bude sahranjena u krugu porodice. Na vencu od cveća koji je poslao pisalo je Sa ljubavlju, Frensis.

Slava ti donese sve što nikada nisi želela.

Za muškarce koji su je voleli Ava Gardner je bila božanstvo. Ona sama nije bila opčinjena ni svojim izgledom, ni talentom, pa je često sebe opisivala kao „običnu ženu koja se bavi glumom jer je za to dobro plaćaju”. U tom potpunom odsustvu svesti o svojoj magičnoj privlačnosti u životu i na filmskom platnu, verovatno leži tajna neponovljive harizme jedne od najlepših žena, i najvećih glumica XX veka.

Filmografija Ave Gardner: 1941. godine „Moderni odgovori”, „Senka mršavca”, „H. M. Pulham”, „Esq” i „Novajlije na Brodveju”; 1942. godine „Radimo to jer -”, „Džon Smit - Amerikanac”, „Nedeljni punč”, „Ovo vreme za tajne”, „Kid Glove Killer”, „Pozvati dr Gilespija”, „Mighty Lak a Goat” i „Reunion in France”; 1943. godine „Hitlerovo ludilo”, „Duhovi na slobodi”, „Mlade ideje”, „Du Bari je bila dama”, „Lepršava groznica”, „Izgubljeni anđeo”; 1944. godine „Dve devojke i moreplovac”, „Tri muškarca u belom”, „Mejzi ide u Rino”, „Muzika za milione” i „Blondi groznica”; 1945. godine „Otišla je na trku”; 1946. godine „Kraj zvižduka” i „Ubice”; 1947. godine „Singapur” i „Propagandisti”; 1948. godine „Jedan dodir Venere”; 1949. godine „Mito”, „Veliki grešnik” i „Istočna strana, zapadna strana”; 1951. godine „Pandora i leteći Holanđanin”, „Moja zabranjena prošlost” i „Čamac”; 1952. godine „Usamljena zvezda” i „Snegovi Kilimandžara”; 1953. godine „Vitezovi okruglog stola”, „Vozi, Vakero!”, „Mogambo” i „The bend vagon”; 1954. godine „Bosonoga grofica”; 1956. godine „Bhowani Junction”; 1957. godine „Mala koliba” i „Sunce se ponovo rađa”; 1959. godine „Gola Maja” i „Na plaži”; 1960. godine „Anđeo je nosio crveno”; 1963. godine „Pedeset pet dana u Pekingu”; 1964. godine „Na repu iguane”, „Sedam dana u maju” i „Noć iguane”; 1966. godine „Biblija: na početku”; 1968. godine „Beč: nezaboravne godine” i „Majerling”; 1970. godine „Tam-Lin”; 1972. godine „Život i vreme osude Džoja Bina”; 1974. godine „Zemljotres”; 1975. godine „Dozvola za ubistvo”; 1976. godine „Plava ptica” i „Kasandrino raskršće”; 1977. godine „Sentinel”; 1979. godine „Grad u plamenu”; 1980. godine „Otmica predsednika”; 1981. godine „Sveštenik ljubavi”; 1982. godine „Regina Roma”; 1985. godine „Dugo toplo leto”.

izvori: Ava Gardner Org, IMDb

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru