Velike ljubavi velikih ljudi (V) - Šopen i Sandova, nežni sanjar i feministkinja

Autor RiznicaFeljtoniVelike ljubavi velikih ljudi

Jedan od velikih umetnika koji je i pored zaslužene slave pripadao nesrećnom soju ljudi, bio je Šopen. Njegova rana biografija je prilično stereotipna, bio je muzički vunderkind.

O njegovom specifičnom načinu sviranja najbolje govori on sam u pismu roditeljima, nakon 2 koncerata koja je sa 19 godina održao u Beču: “Skoro svi kažu da sviram suviše meko, ili tačnije, suviše nežno za ovdašnju publiku. Ali ja više volim da se kaže da sam suviše nežan nego suviše grub. To je moj način sviranja a znam da se beskrajno svidja ženama i umetnicama”.

U privatnom životu, nežni Šopen je bio preosetljiv, težak i razdražljiv čovek, što se uglavnom pripisivalo njegovoj bolesti. Španski naučnici veruju da je bolovao od epilepsije, praćene glavoboljom, depresijom pa i halucinacijama. Bila mu je potrebna osoba koja će o njemu brinuti, koja će mu biti ljubavnica, prijateljica, muza i negovateljica. Sve ovo je našao u Aurori Dupin, ženi za koju mnogi govore da je bila prva feministkinja u najpozitivnijem smislu te reči a koja je bila sušta suprotnost andjeoski lepih, plavih Poljakinja koje je Šopen nekada, u svom odrastanju, čedno voleo.

Kako je Aurora živela u doba Napoleonovog zakona koji je muževima davao neograničenu vlast nad ženama, kada žena nije imala pravo na sopstveni imetak, na razvod i slobodu da ponovo sklopi brak, njena jaka ličnost se bunila. Napustila je muža i otišla u Pariz gde je radila kao novinarka, slikarka a najviše kao pisac. Jednog dana, odlučila je da se vidno usprotivi tom “muškom svetu”, sklonila je svoju gustu kosu pod kapu, navukla pantalone i sako, stavila cigaretu u usta i rekla: "Madam Dupin je mrtva, sada postoji samo Žorž Sand. Žensko u muškom liku". I tada je krenula njena borba, ne protiv muškaraca, već za pravo da žena bude slobodna u meri da odlučuje o svom životu.

Ovaj neobičan par se upoznao na jednoj od večera koje je ona često pravila za umetnike. Kod jednog introvertnog mušićavog sanjara, kakav je bio Šopen, njeno muškobanjasto ponašanje, oslovljavanje ljudi sa „ti“ i cigareta u ustima su izazvali šok. Te večeri kada je krenuo kući, svom prijatelju je rekao: ‘Kako je neprijatna žena ova Sand! Je li to zbilja žena? Ja čisto sumnjam". Sa druge strane, prijateljica je nakon tog susreta Sandovu savetovala ovako: "Vidi se da je on žensko, zavedi ga - kao muškarac". I tada su dobili šaljive nadimke “Gospođica Šopen i Gospodin Sand”.

Međutim, Šopen je uskoro u Sandovoj otkrio da je dovoljno muzički obdarena da bi ga mogla ocenjivati, nadahnjivati i savetovati, kao i to da se ispod muškog odela krije jedna velikodušna žena koja uživa da nekome pomaže. Sandova, koja je bila 6 godina starija od njega, u njemu je pronalazila sina i ljubavnika. Voleli su se bez mnogo strasti ali uz veliko poštovanje. Ona se divila i podržavala velikog muzičara, on je poštovao velikog pisca. Svoja najbolja dela je stvorio u periodu od tih deset godina, koliko su bili zajedno.

Šopen nikada nije shvatio ni prihvatio način komunikacije i druženja Sandove, večere na kojima se pričalo glasno i bahato, na koje su ljudi dodlazili neobrijani i u razgovoru nisu persirali jedni drugima. Sandova je smatrala da on preteruje, da je bez razloga razdražljiv i da nema ništa loše u tome što se ljudi kod nje osećaju slobodno. Postao je inpulsivan i ljubomoran te su svađe među njima bivale sve češće a ljubav lagano nestajala. Iako se odnos među njima pogoršavao, ostala je brižna prema njemu kao prema detetu čuvajući u dubini svoje duše sav bol i patnju koju joj je nanosio. Ljubav koju je gajila prema genijalnom detetu ju je jako zamorila.

Izlaz iz tužne svakodnevice Žorž je pronalazila u pisanju. Tako je, aludirajući na njihovu vezu, napisala dramu koja je dovela do njihovog rastanka. Delo govori o bogatoj glumici koja biva uništena od mladog i lepog  poljskog princa slabog zdravlja, koga je do kraja obožavala. Šopen joj ovo nikad nije zaboravio. Bez pozdrava je otišao iz njenog života. Ma koliko su njihovi zajednički prijatelji pokušavali da ih pomire, ostao je neumoljiv.

Rastanak su oboje teško podneli. Sandova je patila osećajući da je ona uzrok, izvršilac ali i žrtva a on je prestao da živi prvo duhovno, a za manje od dve godine i telesno. Tuberkuloza ga uzima skroz pod svoje i on umire.

"Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav." R.Tagore

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Dizući sebi cijenu zaboravio je da oni koji su spremni da je plate obično nisu dobri ljudi.

Amir Mukinović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |