U kokicama stanuju duhovi

18 Feb 2015
Autor Tea
630 pregleda

Izlazak u bioskop, gledanje utakmice i mnogi drugi oblici druženja se i danas ne mogu zamisliti bez mirisa svežih kokica, čije eksplozivno nastajanje, primamljiv ukus i krckanje pod zubima, rascvetana zrnca kukuruza kokičara čine omiljenom grickalicom ljudi širom sveta.

U kokicama stanuju duhovi

Ekspolozivno nastajanje

Zrno kukuruza kokičara ima vlažnu unutrašnjost prekrivenu čvrstim omotačem. Kako voda koja se u njemu nalazi ne ispari odmah, eksplozija nastaje kada se zrno ugreje iznad tačke ključanja, a kroz pore zrna prođe para i razlije se skrob koji zrno pretvara u beličastu grickalicu. Ako ste se nekad zapitali zašto neka zrna uprskos visokoj temperaturi ostanu cela, odgovor je da ona u sebi nemaju dovoljno vlage ili im je omotač oštećen. Takva zrna se u narodu nazivaju „usedelica“.

Nastanak kokica posmatran okom nauke

Metamorfoza kukuruza u kokice je nedavno bila predmet istraživanja dva francuska fizičara, Emanuela Viroa i Aleksandra Ponomarenka sa Politehničke škole u Parizu, koji su ustanovili da se ceo ovaj proces događa kada temperatura dostigne 180 stepeni Celzijusa. U časopisu Royal Society Interface oni navode da se u stotom delu sekunde dešava pucanje opne, poskakivanje i izbijanje skroba.

Po njihovim rečima, čak 96 posto zrna kukuruza kokičara na ovoj temperaturi počne da puca, dok skrob izbija kroz raspuknutu opnu praveći grickalicu u kojoj rado uživamo.

Poskakivanje kokica u zagrejanoj posudi nije vezano sa karakterističnim zvukom koji proizvode. On se dešava dosta ranije, a povezan je sa naglim i brzim ispuštanjem vodene pare iz zrna. Kada zrno pukne usled pada pritiska, njegova unutrašnjost se pretvara u akustični rezonator. Proces skakanja zrnca po vreloj posudi, ova dva fizičara su uporedila sa fudbalom. Kada temperatura dostigne 180 stepeni, iz zrna naglo izbije skrob koji podseća na nogu, koja potom „izvodi šut" kojim ga šalje do par centimetara u vis, zaključuju oni.

Koliko su zdrave kokice?

Ukoliko tokom pripreme kokica masnoću zamenite sa maslinovim uljem ili je potpuno izbacite, a so upotrebite u maloj količini, bogate vlaknima i sa malim procentom masti ove pucketave grickalice mogu da budu koristan dodatak ishrani:

  • Kokice imaju antioksidantno delovanje. Njihov najvažniji sastojak čine polifenoli koji zbog svoje specifične biološke aktivnosti štite srce, krvne sudove i jačaju imuno sistem.
  • Kokičar je žitarica bogata vlaknima, koja prilikom pucanja zrnevlja ne izgube nutritivne vrednosti. Dnevna doza vlakana koju bi čovek trebalo da unosi je 20-35 grama, a samo jedna šoljica ispečenih kokica u sebi sadrži 2 grama.
  • Ukoliko se ne pripremaju sa mnogo masnoće i soli, kokice imaju nisku kaloričnu vrednost.
  • Predstavljaju zdravu grickalicu zbog toga što ne sadrže šećer.
  • Zbog visokog procenta vlakana, one smanjuju negativan uticaj alkohola na probavu, pa se preporučuju tokom konzumiranja piva.

Istorijat i verovanja

Pretpostavlja se da je kokičar u Evropu doneo Kolumbo u 15. veku, ali je zarazno dejstvo kokica počelo onda kada je prvi aparat za njihovo pravljenje na ulicama Čikaga osmislio Čarls Kretors 1885. Kokice su postale toliko popularne da su se, strahujući da će one ozbiljno odvratiti pažnju na sebe, vlasnici bioskopa ozbiljno usprotivili njihovoj prodaji pre projekcije filma. Nakon izvesnog vremena shvatili su da je prodaja kokica odličan izvor dodatnog prihoda. Na svaki potrošeni dolar koji je posetilac bioskopa potrošio na popcorn, čak 90 centi je predstavljalo čist prihod.

Kokice ne samo da nisu prevazišle duh vremena, već danas u mnogim bioskopima njihova prodaja beleži veći procenat zarade od samih ulaznica. Kada je reč o njihovom konzumiranju, dovljno govori podatak da se samo u Americi godišnje pojede količina koja je dovoljna da se 18 puta napuni Empajer Stejt Bilding.

Zanimljivo je da su neka indijanska plemena verovala da je u svakom zrnu kukuruza kokičara sakriven duh koji miruje sve dok se ne zagreje, a onda se toliko naljuti da kao znak upozorenja prvo skače, a potom i prsne. Zbog toga su ovaj kukuruz koristili uglavnom za izradu nakita ili ukrašavanje perjanica. Predanje kaže da je indijansko pleme Wampanoag za prvi Dan zahvalnosti u Masačusetsu, ponudilo kokice kolonistima u znak zahvalnosti.

Kako se prave kokice?

Da biste napravili ovu zaraznu grickalicu, pre svega morate da koristite kukuruz kokičar, koji se na vrelu ringlu stavlja u duboku poklopljenu posudu podmazanu sa malo ulja, putera ili maslinovog ulja. Kako one sadrže u sebi natrijum i nemaju masti, ako ih pripremite na ovaj jedostavan način, uz dodatak malo soli kada su gotove, one neće izgubiti svoje zdravstvene prednosti.

Za gurmane, one se mogu preliti raznim slatkim ili slanim prelivima, a za one koji to nisu njihova najbolja priprema je u mikrotalasnoj rerni.

Prijatno!

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru