Jedan klik uništava svu romantiku

Slanje novogodišnjih čestitki se odavno svrstava u red još jednog običaja koji nestaje. Iskrene želje ručno ispisane i svakom posebno osmišljene, zamenila je poruka jedinstveno sročena ili preuzeta koja će samo jednim klikom biti prosleđena onima koji će se obradovati što ste ih se setili, ali koji će duboko u sebi znati da se nalaze na listi samo još jednog „bota” u vašem životu.

Jedan klik uništava svu romantiku

Mada ovaj običaj datira iz starih vremena, kada su se tokom proslave kineske Nove godine razmenjivale želje za dobrim zdravljem u drevnoj Kini, a stari Egipćani novogodišnje poruke ispisivali na svicima od papirusa, prva štampana čestitka je nastala tek 1843. u Londonu na dvoru kraljice Viktorije. Henriju Kolu, prvom direktoru „Muzeja Viktorije i Alberta“, dosadile su uobičajene skupe posete rodbini i prijateljima, tokom kojih su se neposredno izražavale novogodišnje želje. Čuveni pisac je zamolio tadašnjeg člana Kraljevske akademije, Džona Kalkota Horslija, da mu ručno oslika u omanjem formatu porodicu koja je okupljena pored praznične trpeze, a potom je na njenoj poleđini rukom ispisao praznične želje.

Kraljici se ova ideja veoma dopala, pa je naložila da se odmah napravi serija sličnih ilustracija. Sačinjeno je blizu 1000 čestitki od kojih je danas sačuvano samo 12. Na aukciji 2001. jedna od njih je dostigla cenu od 22.250 funti.

Samo par godina kasnije, novogodišnje čestitke ne samo da su postale dostupne svima, već su i postale deo praznične tradicije koji pričinjava jednaku radost kako onima koji je osmišljavaju i šalju, tako i onima koji je zateknu u svom sandučetu.

Tradicionalno pisanje čestitki olovkom svakako ne može da dostigne broj od preko 90 miliona SMS čestitki poslatih samo u Srbiji tokom Novogodišnje noći.

Suočeni sa brzim tempom života, došli smo do tačke u kojoj ne samo da jednim klikom na mobilnom telefonu poželimo srećnu i uspešnu Novu godinu svim prijateljima, već se i sam tekst poruke svodi na copy/paste nekog teksta koji su osmislili provajderi. Izgubili smo radost koja je postojala kada poštar donese novogodišnju čestitku, dok preko SMS poruke samo preletimo pogledom, sa dubokim saznanjem da je ista poruka otišla na sve adrese prijatelja, te da kao takva ne sadrži u sebi ništa lično. Koliko god da je ovakav način čestitanja brži i jeftiniji, doveo je do toga da se poruke više ne čitaju, a neretko se dešava da dobijete poruku koju ste i sami prosledili drugima.

Kada se učinilo da će komunikacija Internetom potpuno zameniti tradicionalan način čestitanja i da će čestitka kao jedan od vesnika božićnih i novogodišnjih praznika potpuno nestati, ona je dobila jednu novu vrednost. Danas predstavlja oblik posebne pažnje prema nekome do koga vam je iz ličnih ili poslovnih razloga zaista stalo.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Preporučujemo

Poslednji kvizovi

Poslednji postovi

Arhiva članaka

<
2017
>
<
Januar
>
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Poslednji komentari

Misao dana

Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdrzljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomisljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se. To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha.

Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru