Novogodišnja jelka, novi početak za stare navike

26 Dec 2012
Autor Tea
726 pregleda

Novogodišnje raspoloženje i pozitivna atmosfera nas je uveliko zahvatila. Mada mnogi misle da nemaju čemu da se raduju, ukrašene ulice i okićeni izlozi svojom blistavošću izazivaju čudan osećaj sete i neobjašnjivu radost u isto vreme.

Novogodišnja jelka, novi početak za stare navike

Verovatno ste se i ove godine zapitali da li da pošaljete čestitke, okitite jelku i stan, kupite dragim ljudima poklone ili se jednostavno pretvarate da je 31. decembar dan kao i svaki drugi u godini. Pravite se kao da se ne dešava ništa posebno, a onda vas novogodišnje ludilo ščepa u poslednjem trenutku, pa u vreme najvećih gužvi „navrat na nos“ krenete da obavite ono što ste mislili da ove godine ne želite.

Postoje razne legende o tome zašto se ukrašava jelka. Ono što im je zajedničko je da je ona simbol života koji najvaljuje svetlost na kraju puta. Kako je ovo zimzeleno drvo preko cele godine sveže i sočno, ljudi su verovali da će njenim unošenjem u kuću ona na njih preneti svoju svežinu i snagu.

Drvo kao simbol života je karakteristično za sve kulture. U starom Egiptu, verovatno zbog toga što njen oblik podseća na piramidu, jelka se smatrala svetim drvetom. U doba antičke Grčke, ovo drvo je bilo simbol plodnosti i rađanja. Za Aziju je jelka predstavljala kosmičko drvo koje raste u centru univerzuma.

U početku, ljudi su jelke kitili voćem, orasima, urmama i suvim šljivama koje su označavale radost, plodnost i blagostanje. Legenda kaže da je jedan siromašan Nemac, koji je radio kao duvač stakla, iz nemaštine i velike želje da obraduje svoju decu, osmislio staklene kugle kojima se i danas ukrašavaju jelke širom sveta.

U cilju očuvanja pravih jelki, jos davne 1880. godine je u Nemačkoj napravljena prva plastična jelka, ali kako se ljudi i dalje većinski odlučuju za prirodne, njihovi naučnici trenutno rade na tome da pronađu način da savršenu jelku, vrste “nordmann fir” koja se može pronaći samo na Kavkazu, kloniraju na svojim plantažama.

Ukoliko se i vi odlučite za prirodnu jelku, kupite je sa busenom zemlje koju kasnije možete da zasadite negde u okolnom dvorištu. Pre nego što unesete jelku u kuću, ostavite je da se dobro osuši savetuje norveški naučnik Bjarte Jordal sa Univerziteta u Bergenu. On tvrdi da se bezbroj insekata koji žive na jelkama, pod dejstvom svetlosti i toplote vašeg doma bude iz hibernacije. Međutim, kako ostaju bez hrane, oni ubrzo umiru, tako da ne predstavljaju opasnost ni za ljude ni za nameštaj.

Ukrašavanje stana i jelke je danas „posao” u kome svako daje svojoj kreativnosti i mašti na volju. Ukoliko želite da vaša jelka bude savršeno okićena, možete se poslužiti i matematičkom formulom koju su pronašli studenti sa Britanskog univerziteta Šefild. Broj kugli: kvadratni koren od 17 podeliti sa 20 i pomnožiti sa visinom drveta u centimetrima. Dužina sijalica: “pi” puta visina drveta. Veličina zvezde na vrhu jelke: visina jelke podeljena sa deset. Dužina ukrasnih traka: 13 pomnožiti sa brojem “pi”, podeliti sa osam i potom pomnožiti sa visinom jelke.

Bez obzira na tradiciju, sa kićenjem krenite od vrha. Stavljanje zvezde na kraju, kada je već cela okićena je riskantna ideja koja lako može da krene naopako. Neretko se dešava da tim potezom srušite ostale ukrase koje ste postavili, a možda i celu jelku.

Boje koje se najčešće koriste takođe imaju svoju simboliku. Crvena predstavlja radost i strast, plava duhovnost, bela nežnost, ljubičasta vernost, zlatna i zelena smirenje.

Bez obzira za koju se jelku odlučite, imajte na umu da je novogodišnje odbrojavanje počelo i da vas osim kićenja svakako čeka još jedan važan moment – pokloni. Stavite ih ispod jelke i strpite se da ih ne otvorite pre Nove godine.

Nova godina je bezopasna institucija koja nam služi kao izgovor da se tinejdžerski napijemo, pozovemo prijatelje ili izgovaramo neispunjive želje, Mark Tven

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru