Kada i kako je nastala institucija Ombudsmana

01 Mar 2017
734 pregleda

Kada uđete na sajt Zaštitnika građana Republike Srbije (Ombudsmana), prvo što ćete pročitati je da on štiti Vaša prava kontrolišući rad organa vlasti. Da li to znači da on može da reši svaki Vaš pojedinačni problem? Ne! Da li on može da reši problem u svojstvu organa vlasti? Ne! Da li može da ukaže preporukom da su nadležni organi vlasti postupali nesavesno, samovoljno ili na drugi način povredili Vaše pravo? Da! Da li po zakonu ima pravo da kontroliše i upozorava državne organe na nesavesno postupanje? Da! Da li oni moraju da postupe po njegovim preporukama? Ne!

Kada i kako je nastala institucija Ombudsmana

Kako se stvorio i ko je smislio tog Ombudsmana, čiji naziv oni koji žele da izgovore pravilno ozbiljno moraju da prelome jezik?

Ideja za formiranje organa koji će se baviti kontrolom vlasti sa osnovnom funkcijom da nadzire rad organa uprave i javnih službi, a koga će postavljati parlament, mimo vladara i onih koji ga okružuju, nastala je 1. marta 1809. u Švedskoj, kada je za prvog Ombudsmana izabran Lars Avgust Manerhajm.

Od tada se ova rogobusna reč „ombudsman“ širom sveta prevodi različito: branilac naroda, parlamentarni zastupnik za administraciju, osoba koja ima sluha za narod, zaštitnik stanovnika ili branilac građana.

U cilju kontrole izvršne vlasti, švedski parlament je uveo instituciju čija je svrha bila pre svega da ima „sluha za narod”. Izabrani parlamentarni poverenik je kao svoj prevashodni zadatak imao da spreči kralja i vladu u postupanju mimo zakona. Ombudsman je koristio svoja ovlašćenja da od izvršne vlasti zahteva izveštaje o primeni zakona (što su bili dužni da mu dostave), a imao je i ovlašćenja da pokreće odgovarajuće postupke onda kada utvrdi nesavesno postupanje državnih službenika.

Služba Kraljevog ombudsmana, kasnije poznata kao služba Kancelara pravde (Justitiekansler) u Švedskoj je ustanovljena još 1713. a zadatak joj je bio da se u vreme izgnanstva tadašnjeg kralja, Karla XII, stara o sprovođenju zakona, kao i da nadgleda rad javnih službenika.

Kancelar pravde je do danas ostao tradicionalna institucija švedskog pravnog sistema, ali je pod uticajem podele vlasti i jačanjem kraljevog apsolutizma, počeo da gubi osnovni smisao svog postojanja.

Kada je kralj Gustav III 1772. uspeo da povrati apsolutnu moć, potpuno je obezvredio funkciju Kancelara pravde pretvorivši ga u sopstvenu marionetu. Nakon pobune 1809. Gustav III je zbačen sa vlasti, a na prvoj narednoj sednici parlamenta odlučeno je da se u Ustav ubaci odredba u kojoj kralj postavlja Kancelara pravde, ali i da će parlament birati Ombudsmana (Justitieombudsmana), čiji će zadatak biti da nadzire sprovođenje zakonitosti.

U pravni sistem Republike Srbije institucija Ombudsmana je uvedena 2005. kada je donet Zakon o Zaštitniku građana, a postojanje potvrđeno Ustavom Republike Srbije iz 2006. čime je naša država postala jedna od 130 zemalja u kojima postoji duga tradicija ovog specifičnog oblika kontrole vlasti.

Ustanovljava se Zaštitnik građana kao nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije.

Da podsetimo:

  • Zaštitnika građana bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, kojoj je on dužan da podnosi godišnji izveštaj o radu.
  • Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad predsednika Republike, Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine, Ustavnog suda, sudova i javnog tužilaštva.
  • Proveravajući pritužbe građana, ili postupajući po sopsvenoj inicijativi, Zaštitnik građana kontroliše da li organi državne uprave i republički javni pravobranilac postupaju u skladu sa zakonom.
  • Organi uprave imaju zakonom uspostavljenu obavezu da sarađuju sa Ombudsmanom, omoguće mu pristup i stave na raspolaganje sve podatke, bez obzira na stepen tajnosti onda kada je to od interesa za postupak koji se vodi.

Početak rada Ombudsama kod nas pratio je sudbinu koju su imale i sve druge nove, nezavisne institucije. Prve godine državni organi su pokušali da ga ignorišu, narednih par godina da ga ismevaju i bore se protiv njega, ali je vremenom ova institucija uspela da stasa u prestižnu kancelariju kojoj građani veruju i kojoj se rado obraćaju čak i onda kada su duboko svesni da njihov problem nije u njegovoj nadležnosti.

Prvi izabrani republički ombudsman kod nas je bio Saša Janković, koji je stupio na dužnost 23. jula 2007. položivši zakletvu pred Narodnom skupštinom.

Na kraju svog mandata on je izjavio:

Srbija danas ima instituciju. Institucije su te koje čuvaju dostojanstvo građana, čuvajmo ih. Čuvajmo Zaštitnika građana, trebaće nam, a ja sam svoju misiju ovde završio.

Hoće li naš Ombudsman ostati nazavisna, poštovana i pravno potkovana vanstranačka ličnost, ili će na ovo mesto doći neko ko će za istu, veliku platu koja je zakonski izjednačena sa platom Predsednika Ustavnog suda, doći neko ko će da ćuti, čime će ova institucija izgubiti svoju svrhu, zavisi dakle od volje poslanika koje smo izabrali da o nama odlučuju u našoj, Narodnoj skupštini.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 11 Mar 2017

Svaki početak je težak! Pravi primer je osnivanje funkcije Zaštitnika građana u Srbiji! Kao građanin Srbije i anacionalni ateista, kao čovek nauke i Majke Prirode, u svakom smislu pružio sam podršku osnivanja ove značajne društvene Institucije! g.Saša Janković je, po mom skromnom mišljenju, u veoma teškim društvenim okolnostima, uradio grandiozan posao i, duboko sam u to uveren, ostaće zabeležen u analima srpske političke scene!? Ostavio je iza sebe konkretne rezultate koji nisu išli u prilog, kako bivšem tako i sadašnjem, apsolutno AUTOKRATSKOM REŽIMU! Iako sam pristalica i glasač PROGRAMA pokreta DJB, gospodinu Jankoviću želim, pre svega, ličnu sreću i veliki uspeh u nastupajućim izborima za mesto prvog čoveka u državi...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru