Radio Beograd, zvuk vredan milion slika

07 Oct 2014
Autor Tea
808 pregleda

Suprotno opštem mišljenju da se radio sluša pre svega zbog muzike, ustanovljeno je da ljudi vole radio zbog toga što ne vole tišinu, pa taj prostor popunjavaju zvučnim sadržajem koji im već 90 godina kvalitetnim radom svakako pruža Radio Beograd.

Radio Beograd, zvuk vredan milion slika

Kao prvi elektronski medij na Balkanu i deveta radio stanica u Evropi, Radio Beograd se prvi put oglasio 1924. iz radio-telegrafske stanice u Rakovici 1. Tokom programa koji se emitovao utorkom, četvrtkom i subotom od 18.45 do 19.45h, slušaoci su mogli da čuju vesti i berzanske izveštaje koje su pripremali novinari „Politike“ i „Dnevnih novosti“, kao i da uživaju u koncertima koje je birala direkcija Beogradske opere.

Kreiranje programa i upoznavanje sa tehnikama prenosa je trajalo nekoliko godina, a onda je 1929. iz prostorija na drugom spratu SANU, Jelena Bilbija Lapčević najavila hor pevačkog društva „Obilić“ koji je otpevao himnu, a potom su glumci „Narodnog pozorišta“ iz Beograda odigrali prvu našu radio-dramu „Đakon Stefan i dva anđela“, čime je počelo redovno emitovanje programa.

Vremenom se programski sadržaj bogatio sportom, humorom, programom za đake i poljoprivrednike, a broj slušaoca je rastao. Tri godine nakon osnivanja, na inicijativu sportskog urednika „Politike“ Bore Jovanovića, emitovan je prvi prenos fudbalske utakmice BSK – Jugoslavija koju su prenosili reporteri Rade Stoilović i Dimitrije Stevanović.

Početak radio-novinarstva u Beogradu se vezuje za informativnu emisiju „Aktuelni čas“ nastalu 1937. Osmišljena kao dnevna reportaža u trajanju od 10 minuta, ova emisija je predstavljala radio dnevnik u kome su slušaoci mogli da se informišu o najaktuenijim događajima iz života Beograda.

U to doba Radio Beograd je posedovao za to vreme najsavremeniju tehniku tzv. „rezače ploča”, na kojima je pravljen trajni zapis u vidu traka koje su ličile na magnetofonske. Čuvali su se snimci važnih emisija, operskih predstava, koncerata, predavanja iz Kolarčeve zadužbine i liturgija iz Saborne crkve. Nažalost, veliki deo ove arhive je uništen tokom bombardovanja 1941.

Već 20. marta iste godine od 22.00h na ovim talasima se začuo prvi radio džez, koji se čudom i tokom Drugog svetskog rata održao. Na radiju „Soldatensender Belgrad”, kako se u to vreme zvao, svirao je orkestar Fridriha Majera, koji kako je bio antifašistički orjentisan je često angažovao naše dobre muzičare i na taj način im spasavao glave od policijskog progona, a umetnost koja je spojila zaraćene strane u istom orkestru je predstavljala virtuoznu vrstu svinga.

Nakon rata Radio Beograd je nastavio da se unapređuje, sve dok 1977. nije upostavljen novi objekat koji je radio na 2.000 kilovata, 230 metara visine antenskih stubova i koji je na dužini od 439 metara postao najmoćnija radio stanica u svetu.

Malo nakon što je pušten u rad, velika snaga električne energije pomešana sa ogromnom snagom emitovanja elektromagnetskih talasa, dovela do neobičnih i često komočnih situacija. Neretko se dešavalo da u našim domaćinstvima koja su se nalazila u blizini tadašnjih predajnika, tiganj ili šerpa u kontaktu sa strujom počinju da emituju radio program.

Čestitke o slušanosti su stizale iz celog sveta, jer je novi predajnik omogućio svim našim radnicima i gаstаrbаjterima da se rasuti po svetu raduju što slušaju radio na maternjem jeziku, kao i što imaju priliku da čuju sve o aktuelnim dešavanjima kod nas.

Značajan doprinos kvalitetu programa tokom godina, davali su urednici programa među kojima su bili: Ivo Andrić, Ljubomir Simović, Duško Radović, Radomir Konstantinović, Dragan Lukić, Ljubivoje Ršumović, Gordan Mihić, Vladislav Bajac i Aleksandar Gatalica.

Decenijama unazad posebno mesto u programu imaju radiodramska ostvarenja. Do sada je arhivirano preko 4000 radio drama za odrasle i oko 1000 radio drama za decu, što čini pravu kulturnu riznicu koju godinama bogate generacije poznatih pisaca, reditelja i glumaca. Dramski program je osvojio mnogo najviših međunarodnih priznanja na festivalima u Prix Italia, Prix Monte Carlo, Prix Japan i dr.

Pod sloganom „Zvuk vredi hiljadu slika“, Radio Beograd je 1. oktobra 2014. proslavio svoj 90-ti rođendan. Ovaj značajan jubilej medijske ustanove iz koje je ponikao Javni servris Srbije, uprkos pokušajima da se javnosti predstave značajni trenutci iz istorije našeg radija, kao i da se svaki građanin koji ovaj servis plaća uputi u planirane inovacije, nije dočekan sa očekivanim aplauzima koji bi doprineli da Radio Beograd i u narednoj deceniji ostane medij kome se veruje i koji se rado sluša.

Čini se da je narod shvatio da je izneveren i da od sjajne, ali samo idealističke ideje da se od sadašnjeg RTS-a napravi javni servis, koji bi bio na usluzi svim građanima, kako sada stoje stvari, nažalost još dugo vremena neće biti ništa.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru