Ako pođemo od toga da papirna novčanica ima vek trajanja od 18 meseci do 10 godina, i da za to vreme ona prođe kroz ruke miliona ljudi, logično je da se na njoj naseli kolonija bakterija. Teško je zamisliti koliko i kakvih sve virusa jedna banknota može na sebe da preuzme. Zbog velikog opticaja, novac se kontaminira velikim brojem mikroorganizama sa ruku, najčešće iz grupe crevnih bolesti ali i drugih virusa među kojima je i grip.

Najprljavija novčanica je kineska banknota “ženminbi” (100 juana). Tokom istraživanja, na svakoj od njih je pronađeno najmanje 180.000 bakterija. Kada je evro u pitanju, iako se ove novčanice obrađuju sprecijalnim sredstvom koje bi trebalo da spreči razmnožavanje bakterija, testirane novčanice su na sebi imale u proseku po 26.000 bakterija, što je dovoljan broj patogenih organizama za izazivanje infekcije.

Bakterije se najmanje zadržavaju na sitnom kovanom novcu. U dodiru sa njim, izloženost zarazi je slična kao u dodiru sa kvakom ili rukohvatom na stepeništu. Kada je papirni novac u pitanju na novčacnicama su pronađena tri osnovna tipa opasnih bakterija, uglavnom onih koje izazivaju stomačne tegobe ali i ešerihija koli koja je potencijalno veoma opasna.

Iako novčanice nisu dobra podloga za razmnožavanje virusa, nedavna otkrića su pokazala da virus gripa može da se “ugnjezdi” na novcu i da tako preživi i duže od dve nedelje. Da bi utvrdili koliko su virusi sa novca potencijalno rizični kada je reč o epidemiji gripa, naučnici su upotrebljavane papirne novčanice zarazili promenljivom koncentracijom gripa i ostavili ih na sobnoj temperaturi. Iako virusi u ovakvim uslovima uglavnom mogu da prežive par sati, tokom ovog eksperimenta se uspostavilo da su preživeli nekoliko dana. Kada su virus izmešali sa malo sluzi iz nosa i ždrela, uspostavilo se da je virus neobično “žilav” pa je na nebiološkoj podlozi preživeo duže od dve nedelje.

Analize istraživanja u evropskim zemljama su pokazale da od svih stvari koje su predmet naše svakodnevne upotrebe, uključujući i rukohvate na pokretnim stepenicama, kvake i terminale, novac percipira kao delako najprljaviji. Ankete su takođe pokazale da se sve više ljudi odlučuje za plaćanje karticama ne samo zato što je to jednostavniji, već i zato što je daleko čistiji način plaćanja.

U grupu ljudi visokog rizika spadaju oni čija profesija nalaže stalan kontakt sa novcem, među njima su svakako bankari, iako svi kažu da njihov novac nije "prljav”.

Ljudska koža, a posebno ruke, su stanište brojnih mikroorganizama od kojih su neki bezazleni stanovnici kože koji sa njom čine skladnu floru. Za razliku od njih, bakterije i virusi spadaju u grupu mikroorganizama koji predstavljaju pretnju po ljudsko zdravlje. Najčešće se zadržavaju u području oko noktiju i između prstiju. Rizik od zaraze se smanjuje pre svega pravilnim pranjem ruku toplom vodom i sapunom nakon kontakta sa novcem a pre jela ili dodirivanja oka i usta.

Pravilno pranje ruku je veoma jednostavno, iziskuje samo 30-40 sekundi vremena a predstavlja najjalkši način kojim se uništava čak 99% svih zaraza koje sobom potencijalno nose prljave ruke.