Neuro-urbanizmus

Autor AktuelnostiMedicina i zdravlje

Veliki broj ljudi smatra da zna šta je depresija, međutim, mnogi je ipak mešaju sa kratkotrajnim stanjem tuge i žalosti. Depresija je mentalno stanje osobe, koje se karakteriše dugotrajnim osećanjem tuge, pesimizma, beznađa, obeshrabrenja i uopšte, jednog opšteg stanja duboke praznine. Motivacija takvih osoba je na nuli, samopouzdanje minimalno, loš apetit, odsutni su i potpuno nezaintersovani za bilo šta. Poslednji statistički podaci u Severnoj Americi pokazuju da je u 40 odsto slučajeva razlog za odlazak radnika na bolovanje – depresija. Uvek je sredina imala veliki uticaj na ljude koji u njoj žive. Bolest modernog doba, u kome se uticaj sredine, a posebno metropola ogleda kao depresija, šizofrenija ili napadi straha, na građane, dobila je i naučno ime: "neuro-urbanizmus“. Ova disciplina spaja arhitekturu i medicinu.

Život u velikim gradovima je prilično stresan. Uprkos tome, većina ljudi i dalje na život u urbanim sredinama gleda kao na mogućnost bolje zarade i veće kulturne ponude, iako je tu prisutno više buke, više smeća, i sve više ljudi na jednom prostoru.

"Do pre 60 godina je samo trećina svetskog stanovništva živela u gradovima, danas taj broj prelazi polovinu. Sem broja stanovnika, raste i broj mentalnih poremećaja", kaže Andreas Mejer-Lindenberg, direktor Instituta za mentalno zdravlje u Manhajmu. "Samo depresija ljude u Evropi godišnje košta oko 120 milijardi evra. Troškovi do kojih dovode svi psihički poremećaji, prelaze sumu evropskog stabilizacionog mehanizma za spasavanje evra, a rasprostranjenost i ozbiljnost ovih bolesti uglavnom se potcenjuje", ukazuje Mejer-Lindenberg. Britanski psihijatri su 2003. zabeležili značajan porast šizofreničnih pacijenata u Londonu, i to u četvrtima, koje su polovinom 60-ih doživele procvat. U Nemačkoj se broj građana obolelih od nekog mentalnog poremećaja u poslednjih deset godina udvostručio. Direktor klinike za psihijatriju i psihoterapiju u Berlinu Andreas Hajnc, navodi da "u gradovima obično ne znate svoje susede, dok u sredinama van gradova na socijalnu podršku suseda ipak možete da računate. Zbog toga se ljudi u gradovima često osećaju socijalno isključenim",

Kod ljudi, kao i kod životinja, socijalna izolacija dovodi do izvesnih promena u mozgu. I na najmanju količinu stresa reaguje se prenaglašeno, dakle kao na pretnju.

Sa specijalnim mobilnim uređajem, Mejer-Lindenberg je sa geografima i fizičarima, krenuo u testiranje na terenu. Merena je aktivnost mozga ljudi na najrazličitijim lokacijama – na ulicama, u parkovima, u stanovima, na radnim mestima.. Cilj je bio da se utvrdi kako urbani život utiče na aktivnost mozga. Magnetnorezonantna tomografija ljudskog mozga, onih koji su odrasli u gradovima, drugačija je u odnosu na one, koji su se na život u gradu tek odlučili. U uporenim testovima,  ljudi koji su odrasli u gradu, bili su sporiji ili čak znatno lošiji od onih van grada. "Postoji jedan deo mozga koji prilično reaguje na društveni stres, naročito kod osoba iz urbanog okruženja. Govorimo o amigdali. Ako nešto doživljavate kao pretnju, aktivnost tog dela mozga može dovesti i do agresivne reakcije, a to sve može biti i uzrok napada straha. Što je sredina u kojoj je pacijent odrastao urbanija, to je i aktivnost tog dela mozga bila intezivnija", kaže Mejer-Lindenberg.

Drugim riječima, naučnici smatraju da bi urbanisti ubuduće ovakva saznanja, trebali ozbiljno da uzmu u razmatranje, posebno u gradovima poput Berlina i Londona. Gradovi koji se razvijaju velikom brzinom, ugrožavaju mentalno zdravlje svojih stanovnika. Koliko je važna veličina stana? Da li je dovoljno da sa terase imate pogled na prirodu? Kakav je efekat kada ljudi imaju priliku da prošetaju nekim parkom? Za arhitekte i urbaniste, poput Riharda Burdeta, profesora na Poslovnoj školi u Londonu, takva saznanja naučnika mogu biti od presudnog značaja u daljem urbanističkom planiranju: "Urbanisti treba da teže ravnoteži između potreba ljudi i drugih izazova. Ljudi moraju na raspolaganju da imaju otvoreni prostor, mogućnost da se negde prošetaju. O tim aspektima se obično ne razmišlja mnogo, posebno ne u Kini ili Indoneziji. Razmišlja se o efikasnosti saobraćaja i proporcijama neke četvrti, ali ne i o tome kako sve to utiče na ljude". "Neuro-urbanizmus" je pristup koji obećava, jer, ne samo da gradsku sredinu možete učini praktičnom i funkcionalnom, već i zdravijom za njene žitelje. A ako nemate vremena da čekate neke nove urbanistićke planove koji će se pozabaviti i zdravljem žitelja velikih metropola, spakujte pinkle i pravac na selo. Jeste da će vam, sobzirom da niste naučili tako da živite, u startu biti sigurno teško, međutim, bar nema bojazni da ćete upasti u neko "urbano stanje" depresije.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Treba se izlagati opasnostima – govorio je. Čudo života možemo istinski razumeti jedino ako dopustimo da se dogodi nešto neočekivano.

Paulo Coelho

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |