Svet u borbi protiv grada Taiđi - zaustavite masakr nad delfinima

17 Sep 2016
Autor Mirjana
890 pregleda

Na jugozapadu Japana sa početkom jeseni počinje i sezona najozloglašenijeg tradicionalnog lova na planeti. Stotine delfina se brodovima i čamcima uteruje u malu uvalu kod gradića Taiđi i potom kolje, ili zarobljava za dalju trgovinu. Jezivi krici najplemenitijih bića na planeti čuće se do neba od septembra do februara i ove godine, punih šest meseci, koliko sezona lova traje.

Svet u borbi protiv grada Taiđi - zaustavite masakr nad delfinima

Lov počinje u ranim jutarnjim časovima, često pre izlaska sunca. Mala grupa ribara polazi prema regionu gde se grupe delfina okupljaju. Kada ih pronađu, ribari spuštaju čelične stubove u vodu i u njih udaraju maljem, što izaziva paniku i dezorijentaciju u jatu delfina. Onesposobivši strahovitom bukom njihov prirodni sistem komunikacije i navigacije, ribari ih navode do pripremljene uvale. Kada se jato delfina nađe u njoj, uvala se zatvara mrežom.

U tom trenutku, delfini su previše uznemireni da bi lov bio lak. Ribari ih ostavljaju zarobljene u uvali da se smire preko noći, a sledećeg jutra počinje krvavi pir. Do skoro su ih ubijali oštrim kukama i harpunima, što je uvalu pretvaralo u bazen krvi. Pod pritiskom svetskih organizacija za zaštitu životinja, svoj masakr pokušavaju da sačuvaju od osude ostatka sveta tako što ih poslednjih nekoliko godina ubijaju „humanijom” tehnikom. Danas ih ubijaju tako što ih nataknu na metalne šipke, prekidajući moždano stablo, a potom ulazne i izlazne rane zatvaraju drvenim čepovima da bi se sprečilo izlivanje krvi u vodu. Ovaj način ubistva, teoretski, delfine ubija u sekundi, ali je u praksi mnogo drugačije. Dužina njihove agonije i dalje mnogo zavisi od veštine ribara da šipku plasira na ispravan način. Da bi sprečili da zainteresovana javnost vidi šta se dešava u uvali Taiđi, ribari pred početak svake sezone dižu sve više ograde i barikade.

Pored velikog fizičkog bola, delfini prolaze i kroz strašnu psihološku patnju. Da bi osigurali dobar profit, ribolovci najčešće ubijaju veće i odrasle primerke od kojih dobijaju više mesa, a od manjih uzimaju samo nekoliko, koje će posle prodati zabavnim parkovima i akvarijumima širom sveta. Oslobođeni primerci ostaju pod strašnom traumom. Delfini svoja jata ne formiraju nasumično, i jedni prema drugima imaju izgrađen odnos ljubavi i bliskosti. Kada se desetkovano jato vrati u otvorenu vodu, njegovi članovi pokazuju znake ekstremne tuge i depresije zbog gubitka članova porodice, slično kao i ljudi, ali i visoku stopu smrtnosti.

Jezivi lov tajno je snimila ekipa Nacionalne geografije 2009. godine i objavila u vidu dokumentarnog filma Uvala (The Cove). Pored nagrade Oskar koju je dobio, film je pokrenuo milione ljudi, aktivista i organizacija širom sveta, koji su zahtevali da se lov na delfine zabrani i zaustavi. To se, danas je već sasvim jasno, neće skoro ostvariti. Industrija lova na delfine i prometa njihovog mesa je multi-milionska, i podržana je od strane japanske vlade koja godišnje izda oko 1800 dozvola za lov na delfine.

Ljudi širom sveta su našli spor, ali jedni njima dostupan način borbe protiv masakra nad delfinima. Pokazujući potpuno odsustvo interesovanja za mesom delfina, i edukujući stanovništvo koje ga tradicionalno jede o nehumanoj i krvoločnoj prirodi ove prakse, pokušavaju da smanje potražnju na tržištu, što će, nadaju se, vremenom uticati na isplativost ovog posla. Nažalost, i pored zabrane kupovine mladih delfina iz kontroverznog lova za potrebe zabavnih parkova, koju je 2015. godine izdala Svetska organizacija Zoo vrtova i akvarijuma, postoji još mnogo zabavnih parkova širom sveta koji nisu deo ove asocijacije, i spremi su da kupuju mladunčad delfina iz Taiđija.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

2 komentara

 
zara, 19 Sep 2016

Toliko me potresla sudbina delfina u Japanu, da osim naslova nisam mogla dalje da čitam. Surova i jeziva i jeziva sudbina predivnih bića. Pitam se, kako država ne preduzima ništa. Ušli smo u 21 vek, a svest nam je tako niska.

Odgovori
 
Sopček Đura, 04 Oct 2016

Uvažena g.Zara, Podpisao bih svaku Vašu reč jer sam, kao ljubiltelj Majke Prirode, veliki obožavalac flore i faune! Duboko sam UVEREN DA SMO MI, LJUDSKA BIĆA, NAJVEĆI ZLOTVORI NA PLANETI !!! Toliko sam pod stresom da, polusvesno, poželim da međunarodna zajednica, udruženo i odlučno, POSTAVI ULTIMATUM JAPANSKOJ VLADI I NARODU! Ukoliko pod hitno ne prestanu sa ovim Aušvicom, Dahauom i Jasenovcem, treba odlučno reagovati i uzvratiti ovim ZLOČINCIMA NEVIĐENIH RAZMERA, ISTOM MEROM !!!

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru