Lov u konzervi - Južnoafrička Republika

„Lov u kozervi” je naziv za najnehumaniju vrstu lova a podrazumeva odstrel životinja gajenih specijalno u te svrhe, 365 dana u godini. Lovci, koji se strogo pridržavaju zakonom propisanih ali i nepisanih etičkih normi, za ovu vrstu lova kažu da je ravna lovu dinamitom na ribe u buretu. Životinje nemaju apsolutno nikakvu šansu na život.

Devedesetih godina u Južnoafričkoj Republici počele su da niču farme na kojima su se uzgajale životinje čija je sudbina više nego sumorna. 1999. god registrovano je oko 1000 zatočenih lavova, 2005. oko 3500. Procenjuje se da danas u zarobljenišvu živi preko 8000 lavova, mnogo više nego u divljini. O drugim životinjama da ne govorimo. I sve je legalno! Vlada ne preduzima nikakve mere, ne propisuje nikakve uredbe i zakone, iako ovaj vid turizma ne predstavlja značajan prihod za državni budžet.

Na internetu postoje brojni sajtovi na kojima je omogućeno da se zakaže ova vrsta safarija. Za razliku od pravog lova, ovde može da se izabere životinja, pol, starost, čak određena jedinka. Mnogi su spremni da plate desetine hiljada dolara da bi ubili životinju koja je odgajena u zarobljenišvu, koja je navikla na ljude, koja se lovi u ograničenom prostoru i koja često bude namamljena hranom.

Svetu je predstavljena sasvim druga slika. Volonteri iz čitavog sveta dolaze u ovakve kampove verujući da su to utočišta za životinje iz divljine koje su ostale bez roditelja, da rade humanu i plemenitu stvar.  Brinu se o lavovima, čak plaćaju vrtoglave sume da bi na papiru postali njihovi udomitelji, donirajući novac za hranu, veterinara i sl, pri čemu životinja ostaje gde jeste a udomitelj stiče pravo da je poseti iduće godine. Mnogi tokom svog boravka i ne shvate o čemu se tu zaista radi, da se životinja čuva dok je neko ne odabere za lov.

Iako životinje manje-više deluju negovano i zdravo, stvarnost je sasvim drugačija. Većina lavića je plod incestnih parenja što neminovno dovodi do genetskih poremećaja. Mladunčad se odvaja od majke najčešće posle dve nedelje, a nekad i ranije, dok u divljini lavica o svojim mladuncima brine oko dve i po godine. Time se postiže učestalost parenja i graviditeta, što iscrpljuje majku a svaki sledeći okot bude sve slabiji.

U Južnoafričkoj Republici sve ima svoju cenu. Iskorišćenost ovih lavova je maksimalna. Turistima se naplaćuje igranje i fotografisanje sa mladuncima, udomljavanje,  najokrutnija vrsta lova i prepariranje trofeja, a od kada je u Kini donet zakon koji zabranjuje korišćenje tigrovih kostiju koje su neizostavni sastojak „lekovitog tigrovog vina” i raznih drugih melema, zabeležen je neverovatan porast izvoza lavljih i kostiju drugih divljih mačaka u azijske zemlje.

Najžalosnije od svega je što ove životinje odgajene u zarobljenišvu ne bi imale nikakvu šansu na opstanak čak i kad bi bile puštene u divljinu i što bi takav postupak neminovno doveo do deteoriracije, odnosno pogoršanja genetskog kvaliteta kod narednih generacija. Jedini način da se ovom zlu stane na put je najstrožija zabrana lova zbog koje bi uzgajivači spontano prestali da gaje divlje životinje, koje bi u tom slučaju vremenom uginule prirodnom smrću ili bi nad njima bila izvršena eutanazija.

Neprofitna organizacija Blood lions snimila je potresan dokumentarni film Žrtveni lavovi: odgajani za metak (Blood Lions: Bred for the Bullet) u kome južnoafrički novinar specijalizovan za ekologiju Jan Mičler (Ian Michler) i američki lovac Rik Svejzi (Rick Swazey) razotkrivaju šokantne detalje svirepe uzgojne industrije u Južnoafričkoj Republici.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 22.12.2015.
Kao čovek nauke i Prirode, najblaže rečeno, šokiran sam, ozlojeđen a očajno nemoćan! Pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću, javno izjavljujem: SVE ONE KOJI NA POSREDAN ILI NEPOSREDAN NAČIN (ORGANIZATORI I UBICE OVIH DIVNIH STVORENJA) UČESTVUJU U OVIM NEVIĐENIM ZLOČINIMA, JEDNOG PO JEDNOG, KAO U DOBA RIMSKE IMPERIJE, OSUDIO BIH NA RECIPROČNU KAZNU... Ovo je klasičan primer i jedan od nebrojenih dokaza da smo mi, (NE)ljudi, najveći zlotvori na Majci Planeti! Pretpostavljam da dobar deo tih MONSTRUMA u ljudskom liku, sebe naziva verujućim, moleći se bogu u nadi da će posle smrti otići u raj!? Zato apelujem na njihovog boga da ih natakne na ražanj i neka gore u večnom paklu... Stoga, OČE NE OPRAŠTAJ IM JER ZNAJU ŠTA ČINE!!!
Odgovori
Turčin, 22.12.2015.
Poštovani Đuro, sa svime se slažem sa Vama, jedino što mislim da je bolje da ih natakne na kolac, a ne na ražanj! :)
Odgovori
Ljilja, 22.12.2015.
Ne podrzavam nikakvu vrstu sportskog lova ni ribolova. Gledala sam ovaj dokumentarac na Animal Planet, tacno da ti se creva prevrnu!
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Strašno je to kad imate da ispričate nešto važno, a nemate kome. A još je strašnije kad imate kome, a nemate šta.

Duško Radović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |