Cvet japanske trešnje, simbol lepote i časti

Kada proleće zamiriše u vazduhu Japan postaje magično lep, čemu doprinose nežno roze i beli cvetovi tek procvetale trešnje. Hanami, ili „gledanje cveta”, je festival koji u Zemlji izlazećeg Sunca okupi posetioce iz svih krajeva sveta.

Ova romantična tradicija datira iz epohe Heian, kada je car u dvoru Kjoto posetice ugostio u hladu ispod trešnjinog drveća. Za Japance, ovaj nacionalni simbol predstavlja metaforu sreće, prolaznosti i moralne čistoće.

Jedan od najlepših parkova u Tokiju je Shinjuku Gyoen, u kome se nalazi na hiljade stabala trešnje. U neposrednoj blizini svetilišta samuraja nalazi se trešnjin tunel koji budi inspiraciju slikarima, piscima i fotografima. Dok u parku cveta trešnja, vreme kao da sporije teče. Prevozna sredstva kreću se sporije nego obično kako bi putnici iskoristili trenutak da uživaju ovoj prirodnoj lepoti, jer mnogi od njih tih dana dolaze u Japan samo da bi se divili ovom nesvakidašnjem prizoru i delili radost sa japanskim narodom. Najromantičniji momenti su svakako tokom toplih večeri, kada mesec obasjava stotine stabala, dok vetar rasipa latice.

Trešnjin cvet je mnogo puta opisan u japanskoj poeziji i književnosti. Od davnina je poznata izreka:

Cvet je Trešnjin cvet, ličnost je Samuraj.”

Povezanost simbolike cveta trešnje i života samuraja je česta u japanskoj kuturi. Kada se Samuraj suoči sa opasnošću, on se ne plaši smrti jer će kao i trešnjin cvet na kratko zablistati u slavi i lepoti i pasti bez oklevanja. Po japanskom verovanju, ovaj nepretenciozan cvet ne simboliše samo lepotu asketskog života, već i prolaznu melanholiju i gracioznost koja umire na vrhuncu lepote i snage. Jedan od osnovnih principa samurajskog kodeksa je i vera da život treba da bude okončan kada je na vrhuncu, lep i snažan, a u ne u propadanju koju donosi starost. Nežne latice trešnjinog cveta tako postaju simbol ratničkog ideala: slavan i kratak život posvećen borbi. Cvet trešnje krasio je samurajske mačeve i avione pilota kamikaza. U čuvenim Pričama o Genji, klasičnoj noveli iz XI veka, osmo poglavlje nosi naziv Pod trešnjinim cvetom. U njoj je opisan ljubavni život prelepog carskog sina i njegova zabranjena ljubav sa suprugom svoga oca.

Mnogo je razloga zbog kojih turisti ostaju bez daha kada posete Japan i upoznaju tu jedinstvenu kulturu i slavnu tradiciju. Onima koji vole lepotu prirode, najlepše uspomene ostaju sa tradicionalnih festivala širom Japana gde se slavi cvet trešnje u rano proleće.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Jednom sam bio u Viktoriji i video sam veoma veliku kuću. Rekli su mi da je to banka i da beli ljudi tu stavljaju svoj novac na čuvanje i da vremenom imaju korist. Mi Indijanci nemamo takve banke, ali kada imamo mnogo novca ili pokrivača, mi ih dajemo drugim Indijancima, i vremenom im to donosi korist i naša srca se osećaju dobro. Naš način davanja je naša banka.

Poglavica Makuina

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |