Nadvožnjaci za divlje životinje

Autor Priroda i životinjski svetPutovanja

Seča šuma i gradnja u do skoro netaknutoj prirodi dovela je do toga da mnogi putevi, pruge i električni vodovi prodru duboko u staništa divljih životinja. Nenaviknute na novo okruženje, sa saobraćajnicama koje presecaju nekad bezbedna prostranstva, životinje često stradaju.

Alternativni prelazi koji se u ovakvim okruženjima prave imaju za cilj da što manje poremete njihov način života i spreče istrebljenja životinja.

Prelazi divljine se grade u obliku tunela i nadvožnjaka (za krupnu divljač), amfibijskih tunela i merdevina za ribe, kanala za male sisare poput ježeva i vidri, i zelenih krovova za leptire. U principu, osnovni zadatak ovih prelaza, sagrađenih na mestima gde je došlo do drastične fragmentacije staništa, je da spreče koliziju između životinja i vozila. Pored zaštite životinja, imaju veliki ekonomski značaj. U SAD su istraživanja pokazala da sudari automobila sa belorepim jelenima, Floridskim panterima i mrkim medvedima uzrokuju materijalnu štetu na automobilima od čak 1,1 milijardi dolara godišnje.

Prvi prelaz za divlje životinje napravljen je 1950-tih u Francuskoj. Od tada je veliki broj evropskih zemalja, poput Holandije, Švajcarske i Nemačke, usvojio praksu izgradnje ovih struktura. Samo u Holandiji ih danas ima preko 600. Postali su uobičajeni i u Kanadi i SAD-u. Danas najpoznatiji prelaz za divlje životinje se nalazi u kanadskoj Alberti, preko četiri trake autoputa Trans-Kanada, u Nacionalnom parku Banf. Preko njega svakodnevno prelazi veliki broj medveda, jelena, vukova, losova i drugih životinja.

Najvažnija karakteristika ovih tunela i nadvožnjaka je da se velika pažnja posvećuje dizajnu, koji podrazumeva bogato zatravnjivanje i pošumljavanje prelaza kako bi ih životinje prepoznale kao svoje prirodno okruženje i navikle da ih koriste.

Jedan od najzanimljivijih prelaza divljine, most za veverice o kojem smo pisali ranije, nalazi se u američkom gradiću Longvju.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 12.11.2016.
U ime svih životinja koje koriste ove prelaze, zahvaljujem se pripadnicima svoje vrste, čija je dobra volja a pre svega SVEST, osnov za ovakvom vrstom poduhvata! Neko će odmah pomisliti kako je lako bogatim društvima da tako nešto realizuju! Naravno, izražavam svoje neslaganje, jer sam ubeđen u sledeće: materijalna ulaganja su od velikog ali ne i presudnog značaja! U najvećem broju zemalja na našoj maloj Planeti, društvene elite imaju novac za nebrojene korupcije, kriminal, oružje, drogu i sva zla ovog sveta a vrlo lako će, obmanjujući svoje sunarodnjake, pronaći nebrojeno mnogo izgovora da ne postoji novac za ovakve, monumentalne i nadasve, HUMANE projekte...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Nesreća nesretnih ljudi i jeste u tome što za njih stvari koje su inače nemoguće i zabranjene, postanu, za trenutak, dostižne i lake, ili bar tako izgledaju, a kad se jednom trajno usele u njihove želje, one se pokažu opet kao ono što jesu: nedostupne i zabranjene, sa svim posljedicama koje to ima po one koji za njima ipak posegnu.

Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |