Strépy-Thieu, najviši lift za brodove na svetu

Sa početkom industrijske ere, belgijske vlasti su pokušavale da nađu način da spoje reke Mezu i Šeldu, olakšaju transport uglja i podstaknu svoj ekonomski razvoj. Logično rešenje je bio kanal, i o tome su počeli da razmišljaju još 1879. godine.

Strépy-Thieu, najviši lift za brodove na svetu

Već u fazi planiranja pojavio se ozbiljan problem. Razlika u nadmorskoj visini reka je bila nedostižnih 96 metara. Da bi poduhvat uspeo, izračunali su inženjeri, bilo bi neophodno napraviti čak 32 „loka” - komplikovanih brana koje pokrivaju visinsku razliku. Ovaj poduhvat bi bio besmisleno skup i neizvodljiv. Ministarsto za javne radove je odlučilo da pozove na konsultacije čuvenog stručnjaka za hidrauliku, britanskog inženjera Edvina Klarka, koji je umesto brana predložio izgradnju lifta za brodove. Pod njegovim nadzorom napravljena su četiri lifta koji su na Centralnom kanalu pušteni za saobraćaj 1917. godine.

Originalni kanal je opsluživao samo brodove teške do 350 tona. Početkom 1960-tih, to više nije bilo dovoljno da zadovolji nove evropske standarde od 1350 tona. Umesto da se proširi postojeći, odlučeno je da se napravi novi „bajpas“ kanal, na kome je nakon izgradnje duge dve decenije (1982-2002) nikao Strépy-Thieu, najviši lift za brodove na svetu. Visinska razlika između baze i vrha je skoro 75 metara, a izgradnja je koštala oko 160 miliona €.

Danas je Strépy-Thieu, pored saobraćajnog puta kroz koji prođe oko 3,000 kilo tona tereta godišnje, i zanimljiva turistička destinacija. Posetioci mogu da pogledaju tehničke detalje u mašinskoj sobi, odgledaju dokumentarne filmove koji prikazuju izgradnju i istoriju postrojenja, ali i da sa vrha lifta uživaju u predivnoj panorami. Četiri stara lifta na Centralnom kanalu, koji su bili prethodnici Strépy-Thieua, danas su zbog svog arhitektonskog i istorijskog značaja pod zaštitom UNESCO-a kao deo svetske baštine.

izvor: Direction générale des services techniques

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Preporučujemo

Poslednji kvizovi

Poslednji postovi

Arhiva članaka

<
2017
>
<
Januar
>
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Poslednji komentari

Misao dana

Pitao se, sam ne zna zašto, otkud tolika lepota u jednom stvoru, na jednom mestu. To izaziva zabunu i poremećaje svake vrste. Sam ne znaš šta da radiš i kako da se ponašaš. Ne možeš zastati pred njom pa gledati, a ne možeš proći i vratiti se svojoj kući, kao da ništa nisi video, jer to ide za čovekom, muči ga danju i javlja mu se na snu i u nesanici. Je li zaista to lepota o kojoj se priča u pričama, ali je malo kome dato da je sretne, koja prolazi, kažu, kao rosa, i uvek je negde ima, i niko ne može da je uhvati i zadrži za sebe? I koliko godina može da traje? Hm, koliko?"

Susret, Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru