Stare civilizacije (XII) - Kina

Autor IstorijaFeljtoniStare civilizacije

Uprkos političkim i socijanim potresima koji su često pustošilu zemlju, Kina je jedinstvena po svojoj dugovečnosti i otpornosti kao i političko-kulturnom entitetu. Većina kulturnog napretka Kine je postignut sa relativno malim spoljnim uticajem, čak i kada su državom vladali takvi ‘’varvarski ljudi’’ (svi narodi koji su živeli severno od Žute reke (Hoangho; Huáng Hé) kao što su Čin i Mongoli oni su brzo apsorbovani u proizvodnju kineske kulture.

Livenje bronze i razvoj pisma i pismenosti datiraju iz perioda dinastije Čang (Shāng Cháo, prva Kineska dinastija) koja je dominirala severom Kine u periodu od sredine XVI, do polovine XI veka pne. Rušenje dinastije Čang od strane dinastije Ču (Zhōu Cháo, 1027.-256.god.pne) trajala je tri generacije, i za to vreme svog varirajućeg uspeha, Ču dinastija je dala neke od najvećih istorijskih filozofa i umetnika među kojima su Konfučije i Lao-zi, da bi je na kraju svrgnula sa vlasti ''varvarska'' invazija koja je za posledicu imala uspostavljanje carstva Čin (Qín Cháo, 221.-202.god.pne).

Sledeću dinastiju Han (Hàn Cháo, 202.god.pne - 220.god.ne) osnovao je pobunjenički vođa Liu Pang (Liu Bang) koji se proglasio za cara 202.god.pne. Četiri veka Han dinastije donele su jedne od najznačajnijih promena u carskom, političkom, kulturnom i društvenom razvoju, kao i masovnim inženjerskim projktima (uključujući i Veliki, ili Kineski, zid, napravljen za odbranu od Mongola sa severa)  i uspostavljen je kineski identitet koji će opstati sve do dolaska komunizma. Do kraja II veka nove ere, Han carstvo je praktično prestalo da postoji, praćeno dugim periodom rivalskih kraljevstava koje nije završeno do 618.god kada je na vlast došla Tang dinastija (Táng Cháo).

Sledeća dinastija, Sung (Sòng Cháo, 960.-1279.god) je do najezde Mongola u XV veku učvrstila položaj Kine kao najrazvijenije države u svetu. Kina je u XIII veku bila naseljenija i bogatija od Evrope, koja je u to doba imala samo 2 grada sa više od 100.000 stanovnika, dok je prestonica Sung dinastije, Hangču (Hang-chou) imala preko 400.000 stanovnika. Za vreme  Sung dinastije, uveden je prvi papirni novac u svetu, prva je u Kini formirala stalnu ratnu mornaricu, prva je u svetu koristila barut, kao i kompas. Uprkos svemu ovome, Kina nije imala jaku vojsku i za to je uskoro platila veliku cenu. Tatarsko pleme Čin uskoro osvaja severnu Kinu.

Džingis Kan (Genghis Khan, rođen kao Temujin)  1209. god sklapa primirje sa Hsi Hsija (Xi Xia) u centralnoj Aziji da bi se obzbedio od potencijalnog neprijatelja i priprema teren za osvajanje Kine. Nekoliko godina zaredom mongolska vojska pljačka zemlju, dok konačno 1214. godine Džingis Kan nije osvojio prestonicu severnog Čina (današnji Peking). Tokom narednih decenija vladalo je nelagodno primirje između Mongola na severu i države Sung na jugu, sve do 1250.god kada unuk Džingis Kana, Kublaj Kan (Kublai Khan, 1215.-1294.god) nastavlja napredovanje ka jugu Kine. Mongoli 1267.god. napadaju na nekoliko frontova i masovno koriste svoje oklopne konjanike, majstore sa lukom i strelom u borbi na distanci i sa po 2 sablje u bliskoj borbi, koji su bez velikog otpora slamali borbeni poredak Kineske vojske. Ubrzo je slomljen i poslednji organizovan otpor Sung dinastije i jedini put u istoriji Kine, strani okupator kontroliše celokupnu njenu teritoriju.

Mongoli su vladali Kinom jedan vek, ali nesposobnost vladara, razjedinjenost u pravnom sistemu i međusobni rivalitet među generalima je slabila nihovu vlast. Usled svega ovoga, Mongoli bivaju lako izbačeni iz Kine a pojavljuje se nova domaća dinastija Ming (1368.-1644.god) poznata po svojoj umetnosti (umetnička dela iz dinastije Ming danas su na velikoj ceni među kolekcionarima  i u muzejima širom sveta). Sledi obnova države koja se lako oporavlja od dugotrajne i loše vlasti Mongola, i početkom XV veka Kina je ponovo preuzela ulogu dominantne države na tlu Azije. Smatra se da je u to vreme bila najcivilizovanija, najbogatija i najprosvećenija država na svetu. Jedina ''loša''  strana ove dinastije je što je pokušavala da Kinu sačuva uticaja spoljnog sveta, da je to na kraju dovelo do potpune izolacije i kulturne stagnacije. Uprkos tome, Kinezi za dinastiju Ming kažu da je zlatno doba njihove istorije.

Dinastiju Ming su  svrgnuli Mančui, narod koji živeo na severoistoku zemlje, i koji je nastao spajanjem Kineza, Mongola i Koreanaca. 1625. godine nastaje država Mandžurija (Manchuria), njena vojska 1635. godine kreće u osvajanje istočne Kine i 1644. godine na presto stupa dinastija Čin (Quing), poslednja carska dinastija u Kini. Za vreme u koje  su Mančui vladali Kinom, karakteristična su stalna ratovanja, uplivavanje zapadnog imperijalizma i hrišćanstva na tlo Kine, velika korupcija i ogromni birokratski aparat koji je bio sve drugo sem sposoban da upravlja velikom državom. U osvit katastrofalnog Bokserskog ustanka, protiv stranog imperijalizma i hrišćanstva u Kini (1898.-1091.god) carska vlast je počela da gubi kontrolu nad seljacima i vojskom, te sledi revolucija (1911.-1912.god) koja obara carsku vlast.

Prva polovina XX veka svedok je raspada starog poretka u Kini, stvaranje temelja novog društva i početak kratkotrajne demokratske države (1912.-1920.god) koja se brzo pretvorila u diktaturu Čang Šik-Kaja (Yuan Shih-k'ai; Čang Kaj Šek po kineskoj praksi da prezime ide ispred imena) koji se 1928.god proglasio za Velikog cara Kine. Izbija nova revolucija 1931. godine, u kojoj su sukobljene Kaj Šekova Nacionalistička partija (Kuomintang) i Komunistička Partija koju je vodio Mao Cedung (Máo Zédōng). Japanskom invazijom na Kinu 1937. dolazi do malo komične situacije u kojoj svako ratuje protiv svakoga. Kaj Šek i Mao Cedung se zajedno bore protiv Japanskog osvajača, ali se bore i međusobno za svaki metar teritorije koju su zajedno oslobodili od Japanaca. Ti sukobi su se nastavili i posle kraja Drugog svetskog rata, sve do 1949. godine, kada Čang Kaj Ček posle početnih uspeha, gubi podršku seljaka i radničke klase. Povlači se na ostrvo Tajvan, gde nastavlja da vlada Republikom Kinom, dok Mao Cedung proglašava Narodnu Republiku Kinu.

1966. godine, Mao Cedung pokreće katastrofalnu ''kulturnu revoliciju'', desetogodišnji napad na tradicionalne vrednosti i buržoasko razmišljanje koja je na kraju dovela zemlju u potpuno rasulo. Stara Kina toliko duboko živi u srcu i duši Kineza, da je našla je načina da kulturnu tradiciju staru preko hiljadu godina i savremeno društvo spoji u održiv i svrsishodan način života tokom socijalne i ekonomske reforme koji je vratio Kinu kao bitnog činioca na svetsku pozornicu.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe a ne zbog drugih.

Duško Radović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |