Stare civilizacije (XI) - Persija

Autor IstorijaFeljtoniStare civilizacije

Termin Persija je vekovima korišćen, uglavnom na zapadu, za određivanje regiona južnog Irana, ranije poznatog kao Persis ili Parsa, po imenu indoevropskih nomadskih naroda koji su se doselili u region oko 1000 godina pne. Naseljavanje je bilo dugotrajno i obimno, da su Parsi vrlo brzo potisnuli Asirce i Kaldejce, stvarajući temelj za osnivanje jednoj od najvećih i najjačih carstava svog doba. Prvi pisani pomen Parsa  se javlja u analima Asirskog kralja Šalmanesera III (Shalmanesar), u 844. god. pne.

Kir II (Cyrus), naslednik duge vladajuće loze u Mesopotamiji, tolerantan i voljen monarh, nazvan je ''Ocem naroda'' od strane drevnih Persijanaca. Bio je sin Anšanskog kralja Kambiza I (Anshan-jugozaopadni Iran) i Medejske princeze (Media-severozapadni Iran i istočni Irak). Posle smrti svog oca, nasledio je presto Anšana, ali su glavnu reč vodili Medejci, preko njegove majke koja je imala veću vlast nego stvarni kralj. Posle uspešne pobune, 550. god.pne, Kir osvaja Medeju i proglašava se za kralja Medeje i Anšana, uspostavljajući vlast dinastije Ahemenida. On je prvi koji je uspeo da ujedini Iranski plato u jednu državu, Persiju, i krenuo da je širi na zapad preko Male Azije. U narednih par godina, osvaja celokupnu Malu Aziju i okreće se ka najvećem gradu starog sveta, Vavilonu, kojeg osvaja krajem 539. god.pne. Osvajanjem Vavilona, on je osvojio ne samo Mesopotamiju, nego je dobio celokupno Vavilonsko carstvo i izbio na granicu sa Egiptom. Nakon srmti Kira na bojnom polju, njegov sin Kambiz II (Cambyses) je nastavio osvajanje ka Egiptu kojeg osvaja i proglašava se faraonom. Pokušaj osvajanja dublje u Afriku sprečila je buna u Persiji i on prekida vojnu kampanju i vraća se nazad. Na putu kroz Siriju, on gine nesrećnim slučajem, a vlast nad vojskom preuzima njegov oficir i lični kopljonoša, i sam iz vladajuče loze Ahemenida, Darije (Darius).

Darije I (522.-486.god.pne) po dolasku u Persiju uspešno guši pobunu i proglašava se kraljem Persije. Novi kralj  je bio kao saliven iz kalupa Kira Velikog: snažna ličnost i dinamičan vladar, blag prema narodu i strog prema protivnicima. Da bi učvrstio svoju vlast, Darije osniva novu prestonicu Persije, koju Grci nazivaju Persepolis (Persijski grad). U njemu ga je čuvala njegova lična garda, ''deset hiljada besmrtnika'' koja je postala strah i trepet u daljim osvajanjima. Iako je Darije učvrstio moć Persije i proširio je novim osvajanjima, ipak je najveći doprinos u persijskoj istoriji ostavio kao upravitelj državom, a ne kao osvajač. Tokom njegove vladavine političkim i pravnim reformama su oživele pokrajine a ambiciozni projkti su preduzeti u cilju promovisanja  carske trgovine i prometa robe: metalan novac, mere za dužinu i težinu su standardizovani, a nove kopnene i vodene rute su istražene i utvrđene. Podelio je državu na 20 Satrapija, i time olakšao rukovođenje ogromnom državom koja se prostirala od reke Ind na istoku, do Libije na zapadu. Uz sve te aktivnosti u jačanju ekonomske moći države, Darije je uspeo i da nastavi osvajačku politiku Kira Velikog, i dodao velike terotije Indijskog poluostrva listi pokrajina koje su kontrolisali Persijanci. Širenje na zapad Darije je počeo oko 516. god.pne kada je krenuo na pobunjene Grčke kolonije duž obala Male Azije. Zbog pomoći koju je Atina dala pobunjenim kolonijama Darije je krenuo i na samu Atinu. Njegov pohod na Grčku neuspešno se završio kod polja Maraton 490. god.pne. gde ga je porazila ujedinjena Grčka  vojska. Darije umire prirodnom smrću 486. god.pne kao najbolji vladar kojeg je imala Persija.

Kserks (Xerxes 486.-465. god.pne) sin i naslednik Darija I, bio je odlučan da nastavi Persijsko osvajanje zapada i najpoznatiji je po svojoj masovnoj invaziji Grčke u 480.god.pne, kampanji koju su obeležile bitke kod Termopila, Salomine i Plateje (Thermopylae, Salamis, Plataea). Iako uspešan u smirivanju Egipta i suzbijanju jedne Vavilonske pobune, njegov poraz od ujedinjenih Grčkih gradova-država označio je početak pada Persijskog carstva. Razočaran ovim porazom, Kserks se povlači u svoje palate u Susu i Persepolisu. Poslednjih nekoliko godina svog života on je nekada ogromnu riznicu prikupljenu trgovinom i oporezivanjem, potrošio pokretanjem ogromnih građevinskih projekata koji, većinom, nikada nisu bili završeni.

Smrt Kserksa bila je konačna prekretnica u Persijskom uticaju na stari svet. Povremeni treptaji sposobnosti nekih od njegovih naslednika bili su isuviše retki i nedovoljni da spreče dolazeću propast carstva. Završni čin odigrao se tokom vlasti Darija II (423.-404. god.pne) koji je došao na vlast dvorskim intrigama a ne sposobnošću vladara. Njegov jedini uspeh je bio gušenje pobune u Egiptu 337. god.pne, ali je odmah zatim pretrpeo strahovit poraz u bici kod Granikusa (Granicus) 334. god.pne od Aleksandra Velikog. Persepolis je pao u ruke mladom Makedonskom osvajaču 330. god.pne, a Darije II, poslednji od loze Ahemenida biva ubijen iste godine u bekstvu od Makedonske vojske.

U borbi za vlast nakon Aleksandrove smrti 320. god.pne, Aleksandrov general Seleuk I (Seleucus) uzeo je pod vlast Persijske provincije bivšeg Aleksandrovog carstva, ali je jedinstvo te države bilo kratkog veka.  Pobunom  Indisjkih delova države i  ratom koji je usledio, Seleukovo kraljevstvo se lomi na dva dela, na dva  suprotstavljena naroda, Parte i Baktre. Time se Persija praktično svela na teritoriju starog Anšana i izgubio svaki trag nekadašnje imperije.

Persijska religija je značajna po pojavi Zaratustre (628.-551.god.pne), proroka koji se suprotstavljao dotadašnjoj praksi u prinošenju životinjskih žrtava Suncu, Mesecu, vodi, vatri i drugim pojavama. Osnivač Zaruastrizma koja je bila osnovna religija u Persiji, oko 1200. god.pne, a sastojala se u poštovanju dualizma u svetu, borbe dobrog i zla. Prvi su prekinuli sa kremacijom umrlih i zatrpavali ih kamenjem, da ih životinje ne bi raznosile i zagađivale okolinu. Nakon izvesnog vremena, otkopavali su kosti, stavljali ih u urne a ove zatrpavali u zemlju.

Poslednji tragovi Persijske kulture nestali su pojavom Islama i Arapskim osvajanjem Irana (640. – 829. god.ne)

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Hrabrost je tražiti istinu i reći je, ne trpeti zakon pobedničke laži i ne dozvoliti da naša duša, naša usta i naše ruke budu eho glupog aplaudiranja i fanatične graje.

Jean Jaures

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |