Stare civilizacije (V) - Sumer

08 Sep 2012
Autor D.L.
4595 pregleda

Sumeri su po opštoj istorijskoj saglasnosti prva ljudska civilizacija. Poreklom iz Male Azije, oni su naselili prostor između Tigra i Eufrata u današnjem Iraku i počeli da obrađuju zemlju i stvaraju prosta dobra i robu za trgovinu i život. Oslanjali su se na neku vrsti vlasti teokratskih gradova-država, gde svaki Sumerski grad obožava posebnog boga, sa svojim vlastitim vladaocem, ali su svi plaćali danak jednom kralju u prestonici, gradu Ur.

Stare civilizacije (V) - Sumer

Sumerski prvi uspeh, i najveći, bio je obim u kojoj su njegovi građani kontrolisali svoje okruženje. Oni su isušili močvare, prokopali kanale i generalno su prilagodili region Eufrata svojim potrebama. Prvi su u istoriji čovečanstva orali zemlju, i iskoristili do maksimuma bogato i plodno tlo Mesopotamije. Pronalazak pluga, doveo je zauzvrat do pronalaska točka, koji je omogućavao životinjama da lakše, brže i dalje vuku kolica, lakše vuku plugove i samim tim su Sumerci i bolje obrađivali zemlju. Pošto nisu imali drveća za gradnju, izumeli su opeku kojom su uspešno zidali svoje domove čak i do 2 sprata visoke. Prvi su koristili grnčarski točak i pravili posuđe od gline. Prvi su koristili pismo (klinasto pismo) na glinenim pločama, zapisivajući važne događaje i kraljeve ukaze. Međutim, bogata agrarno, ova oblast je bila siromašna drugim resursima, tako da su Sumerski gradovi-države bili primorani da uvoze sirovine, najviše metal. Organizovali su sistem trgovačkih rečnih brodova i vršili trgovinu sa drugim gradovima i narodima sistemom trampe (razmene).

Pošto su trgovci sada mogli da snabdeju narod robom i sirovinama, a nije morao svaki čovek da obrađuje zemlju, sveštenici su mogli da se bave isključivo upravljanjem poslovima zajednice kao i vršenjem religijskih obreda u hramovima. Zahvaljujući trgovini, ljudi su imali dovoljno vremena da se bave drugim radnjama, pa su počeli da se bave crtanjem, koje je dovelo do stvaranje prvog alfabeta, klinastog pisma, a biti ‘’književnik’’ je postalo vrlo profitabilno zanimanje. Književnost Sumeraca se brzo razvijala, i kulminirala je u ‘’Epu o Gilgamešu’’, dugoj poemi posvećenoj mitskom bogu-kralju čiji se stvarni i legendarni podvizi mešaju jedni sa drugim. Po Gilgamešovom pratiocu Enkidu, koji se rame uz rame borio sa njim u mnogim borbama, stvorena je i u svetu prva kraljeva garda, Enkidu ratnici, koji su se borili protiv drugih naroda u Sumerskom okruženju.

Književnost Sumeraca ipak se nije ograničavala samo na pričama. U stvari, jedan bitan aspekt savremenog života su izmislili Sumerci. Sumerski sveštenici su razvili prostu matematiku za trgovačke i verske potrebe, a njihov sistem se zasnivao na broju 60. Podelili su vreme na 60 sekundi u jednom minutu, 60 minuta u jednom satu, a dan na 24 časova. Čak je i podela kruga na 360 stepeni, njihova zasluga. Kao što se vidi, otisci prstiju najstarije drevne civilizacije na svetu su još uvek vidljivi, i dan danas.

Kraj Sumeraca je došao postepeno, kada su varvari iz okolnih regiona videli napredak Sumerije i počeli da ga oponašaju. Oko 1500 godina nakon formiranja prvih Sumerskih gradova, nomadi sa severa Amorejci naseljavaju Akadski grad Vavilon. Tokom vremena, razvijalo se novo kraljevstvu u središtu starog, ali nedovoljno jakog da preraste Sumerce. Kada su Elamiti, nomadi iz današnjeg Irana, napali Ur i opljačkali ga, Vavilon (tada još uvek pod vlađću Akađana) je video svoju šansu u pomračenju svog moćnog suseda. Akađani su napali Elamite, oterali ih preko granice Sumerije i obnovili Ur u svoj njegovoj veličini i sjaju. Međutim, iako pobednici u ovom ratu, obnovivši stari Ur nisu uspeli da ovladaju i Sumercima. Njihov tihi sukob će trajati još mnogo godina, sve do dolaska Hamurabija na presto koji najzad donosi mir na ovim prostorima. Sumerska kultura i jezik su i dalje postojali, ali su se polako asimilovali u novo dominatno carstvo. Sumerci su kao samostalna kultura potpuno nestali oko 1900. godine pne.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru