Stare civilizacije (V) - Sumer

Autor IstorijaFeljtoniStare civilizacije

Sumeri su po opštoj istorijskoj saglasnosti prva ljudska civilizacija. Poreklom iz Male Azije, oni su naselili prostor između Tigra i Eufrata u današnjem Iraku i počeli da obrađuju zemlju i stvaraju prosta dobra i robu za trgovinu i život. Oslanjali su se na neku vrsti vlasti teokratskih gradova-država, gde svaki Sumerski grad obožava posebnog boga, sa svojim vlastitim vladaocem, ali su svi plaćali danak jednom kralju u prestonici, gradu Ur.

Sumerski prvi uspeh, i najveći, bio je obim u kojoj su njegovi građani kontrolisali svoje okruženje. Oni su isušili močvare, prokopali kanale i generalno su prilagodili region Eufrata svojim potrebama. Prvi su u istoriji čovečanstva orali zemlju, i iskoristili do maksimuma bogato i plodno tlo Mesopotamije. Pronalazak pluga, doveo je zauzvrat do pronalaska točka, koji je omogućavao životinjama da lakše, brže i dalje vuku kolica, lakše vuku plugove i samim tim su Sumerci i bolje obrađivali zemlju. Pošto nisu imali drveća za gradnju, izumeli su opeku kojom su uspešno zidali svoje domove čak i do 2 sprata visoke. Prvi su koristili grnčarski točak i pravili posuđe od gline. Prvi su koristili pismo (klinasto pismo) na glinenim pločama, zapisivajući važne događaje i kraljeve ukaze. Međutim, bogata agrarno, ova oblast je bila siromašna drugim resursima, tako da su Sumerski gradovi-države bili primorani da uvoze sirovine, najviše metal. Organizovali su sistem trgovačkih rečnih brodova i vršili trgovinu sa drugim gradovima i narodima sistemom trampe (razmene).

Pošto su trgovci sada mogli da snabdeju narod robom i sirovinama, a nije morao svaki čovek da obrađuje zemlju, sveštenici su mogli da se bave isključivo upravljanjem poslovima zajednice kao i vršenjem religijskih obreda u hramovima. Zahvaljujući trgovini, ljudi su imali dovoljno vremena da se bave drugim radnjama, pa su počeli da se bave crtanjem, koje je dovelo do stvaranje prvog alfabeta, klinastog pisma, a biti ‘’književnik’’ je postalo vrlo profitabilno zanimanje. Književnost Sumeraca se brzo razvijala, i kulminirala je u ‘’Epu o Gilgamešu’’, dugoj poemi posvećenoj mitskom bogu-kralju čiji se stvarni i legendarni podvizi mešaju jedni sa drugim. Po Gilgamešovom pratiocu Enkidu, koji se rame uz rame borio sa njim u mnogim borbama, stvorena je i u svetu prva  kraljeva garda, Enkidu ratnici, koji su se borili protiv drugih naroda u Sumerskom okruženju.

Književnost Sumeraca ipak se nije ograničavala samo na pričama. U stvari, jedan bitan aspekt savremenog života su izmislili Sumerci. Sumerski sveštenici su razvili prostu matematiku za trgovačke i verske potrebe, a njihov sistem se zasnivao na broju 60. Podelili su vreme na 60 sekundi u jednom minutu, 60 minuta u jednom satu, a dan na 24 časova. Čak je i podela kruga na 360 stepeni, njihova zasluga. Kao što se vidi, otisci prstiju najstarije drevne civilizacije na svetu su još uvek vidljivi, i dan danas.

Kraj Sumeraca je došao postepeno, kada su varvari iz okolnih regiona videli napredak Sumerije i počeli da ga oponašaju. Oko 1500 godina nakon formiranja prvih Sumerskih gradova, nomadi sa severa Amorejci naseljavaju Akadski grad Vavilon. Tokom vremena, razvijalo se novo kraljevstvu u središtu starog, ali nedovoljno jakog da preraste Sumerce. Kada su Elamiti, nomadi iz današnjeg Irana, napali Ur i opljačkali ga, Vavilon (tada još uvek pod vlađću Akađana) je video svoju šansu u pomračenju svog moćnog suseda. Akađani su napali Elamite, oterali ih preko granice Sumerije i obnovili Ur u svoj njegovoj veličini i sjaju. Međutim, iako pobednici u ovom ratu, obnovivši stari Ur nisu uspeli da ovladaju i Sumercima. Njihov tihi sukob će trajati još mnogo godina, sve do dolaska Hamurabija na presto koji najzad donosi mir na ovim prostorima. Sumerska kultura i jezik su i dalje postojali, ali su se polako asimilovali u novo dominatno carstvo. Sumerci su kao samostalna kultura potpuno nestali oko 1900. godine pne.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

U glavi pijanog čoveka vrti se tek posle dve ili tri čašice, a u glavi sujetnog vrti se već posle prvog laskanja.

Mahatma Gandi

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |