Stare civilizacije (VII) - Vikinzi

Autor IstorijaFeljtoniStare civilizacije

Era Vikinga je trajala samo 300 godina. U tom vremenu, od njih su strahovali mnogi narodi i države, pojava njihovih brodova širila je paniku medju stanovništvom, a sam povik ‘’Vikingr!!’’(pljačka, pustošenje) ledio je krv u venama i najhrabrijim ratnicima tog doba. Skandinavci, kod kuće su bili nezavisni farmeri i stočari koji su strpljivo obrađivali svoja mala imanja, ali na moru i bojištu... Ti isti seljaci i farmeri su se pretvarali u jedne od najžešćih ratnika na svetu.

 Teorije o razlozima za pojavu Vikinga krajem VIII veka u Skandinaviji su različite. Najlogičnije objašnjenje do sada, jeste moguća prenaseljenost tog regiona. Eksplozija u nordijskoj populacij širom Norveške, Švedske, Finske i Danske tokom VII i VIII veka je možda primorala starosedeoce da krenu u istraživanje i naseljavanje povoljnijih teritorija. Pored toga, postepenim uspostavljanjem vlasti u većini zemalja zapadne Evrope znatno se povećala trgovina, ali i mogućnost za pirateriju.

Njihova umetnost brodogradnje, razvijena tokom VIII veka, znatno je olakšala ove rane vikinške ekspedicije i prepade na druge narode. Najizraženija razlika izmedju vikinških brodova i njihovih žrtava, trgovačkih brodova, je bila ta da su trgovački brodovi bili kratki, široki i oslanjali se isključivo na snagu vetra u jedrima, dok su vikinški brodovi (drakari) bili duži, tanji i plići, sa velikim brojem vesala i ljudstva. Zbog toga, drakari nisu zavisili od snage i pravca vetra i bili su u stanju da izaberu najpovoljni pravac i ugao napada na bespomoćnu žrtvu na moru. Bili su to posebno brzi brodovi, plitkog gaza i dozvoljavali su vikinzima da prodru duboko u kopno ploveći uzvodno rekama dok ne bi našli grad koji bi nemilosrdno napali i opustošili. Male armije vikinških dugih brodova,vladale su morima koristeći udri-i-beži taktiku na brodove, gradove, naselja i sela u severnoj Evropi. Upravo ovi dugi brodovi su bili pravo oruđe vikinške ekspanzije. Oni su mogli da upadnu daleko dublje od ostalih brodova dubokog gaza u kontinent i kasnije kolonizuju zemlju koju su opljačkali.

Vikinške horde su napale Englesku krajem VIII veka, nakon čega sledi period relativnog mira, a zatim su se napadi nastavili godinama kasnije. Isprva, Vikinzi su su poduzimali samo pljačkaške pohode u letnjim mesecima, u potrazi za plenom i robovima, bez neke posebne želje za nastanjivanjem teritorija. Počev od 850. godine, došlo je do promene u strategiji Vikinga. Po prvi put, oni su zauzimali čitava sela i regione, da bi se zimi nastavili njihovi napadi dalje u dubinu kopna. Ovoga puta, Vikinzi su došli da bi tu i ostali. Godine 865. stigla je ogromna flota vikinških brodova, koja je nosila neke od najstrašnijih vikingških vođa, uključujući i sinove danskog kralja Ragnara Lodbrock-a, čija je porodica smatrana pravim oličenjem Vikinga. Ivar the Boneless, Halfdan i Ubbi (ili 'Hubba') su bili ambiciozni ratnici. Osvojili su Jork krajem 867. god. a zatim nastavili sa osvajanjem većine Nortumbrije, Anglije i Mersije (Northumbria, Anglia, Mercia) Ivar napreduje prema Dablinu da bi ga osvojio, i umire u bici kod Ešdauna (Ashdown) 871. godine. Halfdan ga zamenjuje na mestu ratnog vođe i pobeđuje Engleze kod Bejsinga, Meretauna, Ridinga i Viltona (Basing, Meretun, Reading, Wilton). U narednih nekoliko godina Vikinzi se koncentrišu na obezbeđenje osvojenih zemalja u istočnoj i severnoj Engleskoj. Oni dele osvojene zemlje među sobom, a zatim Halfdan ponovo nastavlja Ivarovo osvajanje Dablina, međutim biva poražen od strane Norveških Vikinga 877. godine.

U X i XI veku, Vikinzi su nastavili svoja osvajanja i pokorili celu današnju Englesku i dobar deo današnjeg Evropskog dela Rusije, došavši i do obala Crnog mora. Pljačkaški pohodi su se dešavali i po Francuskoj, čak do Tuluza, a pojavljivali su se periodično i na obalama Portugalije. U Sredozemnom moru su bili česti gosti, tako da su na kraju kolonizovali južni deo Italije (Hrvatski kralj Zvonimir je sa normanskim knezom Robertom Guiskardom sklopio savez protiv Mletaka i Istočnog Carstva). Dokazano je da su Vikinzi bili prvi osvajači Amerike kolonizacijom Labradora, ali su ih urođenici odatle isterali nakon dugog niza godina borbi. Pretpostavlja se da je razlog odlaska Vikinga sa tla Severne Amerike bila velika udaljenost od Skandinavije i nemogućnost da se nadoknade veliki gubici u borbama sa starosedeocima. Postoje teorije i o dolasku Vikinga na tlo Afrike, u dolinu reke Kongo. Ako je to tačno, oni su verovatno bili prvi belci koji su videli svog dalekog rođaka orangutana.

Viknška ekspanzija tokom vekova

Vikinzi su kao mnogi narodi tog doba bili mnogobošci, ali ovo nije bila religija u klasičnom smislu te reči, jer nije predstavljala istinu koje je Božanstvo dalo smrtnicima i nije imala pisani oblik, već se prenosila isključivo usmeno, sa kolena na koleno, kroz čitavu vikinšku eru. Naše znanje o toj religiji bazira se uglavnom na ''Edama'' i drugim srednjevekovnim spisima napisanim za vreme i nakon pokrštavanja severnih naroda. U nordijskoj religiji, ili mitoligiji, postoje 3 klase božanstava. U prvu klasu spadaju Asi (bogovi moći): Odin (vrhovni i najmoćniji bog), Thor (bog munje i groma), Bragi (bog poezije i govorništva), Tyr (bog rata), Loki (bog smicalica i spletki) i drugi. U drugoj grupi su Vani (bogovi blagostanja, plodnosti i zdravlja): Frigg (majka bogova), Njord (bog mora), Freyja (boginja ljubavi i lepote), Frey (bog plodnosti, mira i zadovoljstava) i Ull (bog zime). U treću grupu Jotun, spadaju bića koja se mogu uporediti sa starogrčkim Titanima, mada tu mogu spadati i trolovi i demoni. Najpoznatija bića iz ove grupe božanstava su svakako Valkire, Odinove kćeri koje su nosile duše ratnika palih u borbi, u Valhalu (Valhall).

Era Vikinga trajala je samo 300 godina, završavajući se oko 1066. godine, približno smrti Haralda Hardrada (kralja Norveške, Danske i Engleske), koji je hrabro poginuo u bici kod Stamford Bridža (Stamford Bridge) u pokušaju osvajanja severne Engleske. Harald je nazvan ‘’poslednji Viking’’ jer posle njegove smrti, nije bilo daljih osvajanja a Vikinzi se postepeno integrišu i tope u okolne narode

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kad se jedna vrata sreće zatvore, druga se otvore. Ali često toliko dugo gledamo u zatvorena vrata da i ne primećujemo ona otvorena.

Helen Keler

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |