Stare civilizacije (IV) - Egipćani

Autor IstorijaFeljtoniStare civilizacije

Samo nekoliko civilizacija je ostavilo takav neizbrisiv trag u istoriji kao što je to učinio drevni Egipat. Iako se smatra da su prvi doseljenici doline Nila tu došli već oko 7000. godina pne, tek od legendarnog kralja Menesa koji je ujedinio Gornji i Donji Egipat, počelo je jedinstveno razvijanje tog regiona u smislu jedne kulture i nacionalnog identiteta. Nakon ove prve dinastije (2925.- 2775. god.pne), usledilo je još 26 u preko 2700 narednih godina.

Pismenost je bila glavni instrument u centralizaciji i samo-očuvanju Egipta. Dva osnovna načina pisanja, hijeroglifi i kurziv oblik poznat kao hijeretičan (koristio se na papirusu) Egipćani su izmislili u približno isto vreme, krajem pred-dinastičnog Egipta (oko 3000 godina pne). Pisanje se uglavnom koristilo u administraciji i sve do oko 2650.god pne nisu postojali stalni tekstovi. Jedini književni tekstovi pisani pre Srednjeg Kraljevstva (1950. god. pne) izgleda da su bili spiskovi verskih obreda i medicinskih terapija.

Druga snaga Egipta je bila njegova religija, koja je bila jedna od najtrajnijih u antičkom svetu, i kroz koju je Egipat postao veoma slojevito i vrlo efikasno društvo. Egipatska ekonomska moć davala je mogućnost svešteničkoj klasi, koja je bila zadužena za duhovno blagostanje ljudi, da se može posvetiti i proučavanju religije, astronomije, filozofije i matematike. Sveštenstvo je takođe obavljalo funkciju državne administracije, brinući se o ukazima faraona i upravljanjem njegovim finansijskim i diplomatskim poslovima. Egipćani su bili mnogobošci, a glavnu ulogu u njihovim životima su imali bogovi: Ra (bog Sunca), Geb (bog Zemlje), Šu (boginja neba i vazduha), Oziris (bog podzemlja), Set (bog tame i zla), Anubis (bog mrtvih), Horus (bog kraljevske vlasti) i Izida (vrhovna boginja i boginja meseca).

Velika organizacijska i ekonomska moć Egipta omogućavala je njegovim vladarima da ostvare neke arhitektonske konstrukcije bez premca. Velike piramide u Gizi, završene u IV dinastiji (2575-2465. godine pne) i dan danas stoje kao jedan od najimpresivnijih ljudskih podviga u inženjerstvu i logistici. Jedinstvene su po tome, što su u izgradnji korišćeni veliki precizno sečeni kameni blokovi, slagani jedan na drugi. Piramide su građene kao grobnice faraona, u kojima je sahranjivan faraon sa svim svojim bogatstvom, ženom i svim robovima, da mu služe i dalje u svetu mrtvih (i žena i robovi su sahranjivani živi). Do sada je pronađeno čak 46 piramida, a veruje se da postoje još mnoge pod nepreglednim naslagama peska. Jedna od  najvećih piramida je Velika piramida faraona Kufua. Sagrađena je od 2.300.000 kamenih blokova od kojih svaki teži oko 2 i po tone. Najpoznatija je, svakako, piramida faraona dečaka, Tutankamona koja je jedina pronadjena neoskrnavljena od strane pljačkaša piramida, sa svim predmetima koje je Tutankamon poneo sa sobom u onaj svet.

Do 1700. godine pne, nije bilo spoljne pretnje koja je mogla uzdrmati vlast u Egiptu. To se promenilo kada su Hiksi, semitski narod koji je živeo u delti Nila kao radna snaga zauzeli Donji Egipat. Faraon se povukao u Tebu i dugo vremena su faraoni bili vazali u sopstvenoj zemlji. Nakon dugo godina priprema za rat, poveden je rat za oslobodjenje Donjeg Egipta, koji je trajao 30 godina. Hiksi su proterani a Egipat je ponovo bio ujedinjen pod faraonovom vlašću. Nakon toga, Egipatske granice su branili sposobni Libijski ratnici i elitni rod vojske sastavljen od plemića na ratnim kočijama, koje su koristile svoju brzinu da obidju protivnika i napadnu ga s leđa, razbijajući njegovu formaciju. Egipatska najveća vojna sila međutim ležala je u zapošljavanju najamničke vojske iz Makedonije, Grčke, Nubije i mnogih drugih susednih zemalja – Egipatsko zlato je uvek bilo njegovo najdragocenije vojno preimućstvo. Međutim, to nije bilo dovoljno da garantuje izolaciju najbogatije zemlje u Mediteranu. Egipat je pao pod vlast Asirije, a potom i Persije. Ipak, čak i pod pljačkom Kserksovih guvernera, Egipatska kultura i religija je preživela. Aleksandar Veliki je 332. godine pne oslobodio Egipat od Persije, i osnovao grad Aleksandriju, koja je postala nova prestonica Grčkog Egipta, pod vlašću dinastije Ptolomeja Makedonskog (332.-30. god pne), poslednjeg Egipatskog kraljevstva. Ono je bilo jedno od nekoliko koje se pojavilo nakon smrti Aleksandra i borbe njegovih naslednika oko vlasti. Bilo je najbogatije od svih zemalja bivše Aleksandrove države, i narednoh 300 godina vojno i politički najmoćnije.

Sposobna dinastija Ptolomeja je vladala Egiptom neprekidnom linijom, sve do smrti Kleopatre u 30.god pne. Kleopatrina ozloglašena veza sa Julijem Cezarom i Markom Antonijem dovela je do gubitka nezavisnosti Egipta. Njena ambicija se sukobila njihovoj i na žalost nije joj donela ništa dobro. Njeno samoubistvo označilo je kraj vladavine faraona, i početak Egipta kao Rimske i Vizantijske provincije, vekovima potom. Zahvaćen Islamskom plimom 642. godine nove ere, Egipat je bio pod stranom okupacijom Arapa, Otomana, Francuza i Britanaca sve do kraja drugog svestkog rata kada je konačno opet stekao nezavisnost, nakon skoro 2000 godina.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Ana, 08.09.2012.
Amon-Ra, stvoren iz vlastite misli, je preuzeo mesto o svim mitovima o Suncu. Egipat je čudo!
Odgovori
Apsu, 21.10.2016.
U cast Izide, vrhovne boginje Egipta, izgradjena je Velika piramida i Sfinga. Lice sfinge, lice je Izide- kmerske kraljice ciji je narod vladao egiptom.
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Samo se zlo snagom dokazuje, sve ostalo pameću.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |