Srpski manastiri (II) – VISOKI DEČANI

Autor RiznicaIstorijaFeljtoniSrpski manastiriReligija i tradicija

Na teritoriji Srbije postoje mnogi manastiri koji su čuvari istorije , riznice srpskih pravoslavnih svetinja u vidu fresko-slikarstva, očuvanim nepoznatim rukopisima, svetim relikvijama i jevanđeljima. Neki od tih manastira su pod zaštitom UNESCO a jedan od njih je i manastir Visoki Dečani .

Visoki Dečani

Manastir Visoki Dečani je zadužbina kralja Stefana III Dečanskog i cara Dušana. Gradnja je završena 1335. godine, a freske su završene oko 1350. godine. Manastir je posvećen Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem - Spasovdanu. Glavni neimar bio je franjevac majstor Vito Kotoranin. Manastirska crkva Dečana je najveća srednjovekovna građevina u Srbiji /visina 30 metara, dužina 36 metara/ i stoga nosi naziv "Visoki Dečani". Hrisovulju (osnivačku povelju ) kralj Stefan Dečanski je izdao 1330 . godine u kome su značajni podaci o vlastelinstvu manastira koji se prostirao na preko 2500 km2 i ustrojstvu manastira, kao i druge činjenice koje su crkvu uzdigle iznad mnogih drugih kraljevih zadužbina. Posle smrti kralja Stefana, njegovo delo nastavio je njegov sin Stefan Uroš Četvrti Dušan i okončao gradnju Dečana 1335. godine.

Crkva se sastoji iz tri dela: Trobrodna priprata (predvorje crkve), petobrodni naos (centralni deo unutrašnjosti crkve) kombinovan sa vizantijskim planom u obliku krsta i trobrodni oltarski prostor sa apsidama (polukružni prostor nadsvođen polukupolom). Zidovi crkve su izgrađeni od istesanih blokova crveno – ljubicastog i žućkastog mermera. Crkva je ukrašena skulpturuma raspoređenim oko prozorskih okvira. Unitrašnjost je prekrivena freskama kojih ima preko hiljadu. U bemi (delu oko oltara) se nalaze liturgijske scene, portreti vladika, proroka i arhandjela, kao i scene koje se odnose na Hrista. U protezisu (delu za pripremu pričešća) su takođe litugijske kompozicije i portreti kao i ciklus iz života Bogorodice.

Slikari Dečana su se odlikovali velikom raznovrsnošću, kako po stilu, tako i po veštini i umetničkom nadahnuću. Majstori - slikari naosa bili su skloniji starinskom monumentalnom i svečanom načinu raspoređivanja figura, dok su slikari priprate Dečana više sledili nov, živopisan i dramatičan manir. Sačuvan je potpis samo jednog slikara, majstora "grešnog Srđa", koji se potpisao nad jednim stubom u crkvi. Celina slikane dekoracije Visokih Dečana - na kojoj su još vidljivi delovi pozlate na pozadini od skupocene plave boje, azura - pruža opšti utisak raskoši koja zasenjuje pogled i izaziva divljenje. Biblioteka manastira Dečana sadrži oko 170 rukopisa. Među najvrednijim rukopisima dečanske riznice su originalna dela srpske srednjovekovne književnosti, kao Žitije Stefana Dečanskog sa početka 15. veka, pohvalne pesme monaha Longina prvomučneniku arhiđakonu Stefanu, kao i zbirka turskih dokumenata od 15. do 19. veka koji se odnose na istoriju manastira Dečani.

Glavne karakteristike manastira prate prototip Raške škole. Prostorni raspored crkve je pravoslavan ali je spoljni izgled u romansko – gotskom stilu. Dečani su najveća srednjevekovna crkva na Balkanu i sačuvala je svoj izgled u izvornom obliku.

Posle Kosovske bitke 1389. godine manastir je izgubio svoje posede ali su mu oni vraćeni 1397 . godine poveljom knjeginje Milice i njenih sinova Stefana i Vuka. Posle 1455 . godine kada je Kosovo konačno palo pod tursku vlast, Dečani su uspeli da se sa mukom ipak održe.

U vreme obnove Pećke patrijaršije, u drugoj polovini 16. veka, nastaju bolja vremena. U to vreme, pa i kroz ceo 17. vek, manastirska riznica, biblioteka i ostala manastirska zdanja su obogaćena vrednim dragocenostima. Knez Miloš podiže 1836. godine jedan konak, a knez Aleksandar 1849. godine poklanja ćivot za mošti svetog kralja Stefana Dečanskog. Tokom 19. veka obnovljena su manastirska zdanja. Posle Hilandara u Visokim Dečanima je najveće monaško bratstvo u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. U Dečanima je vise od 30 monaha. Svi imaju posebna zaduženja u manastiru i ekonomiji od koje se uglavnom izdržavaju.

O lepoti i uzvišenosti mesta na kojem je sagradjena ova svetinja, najlepše je opisana rečima kralja Stefana Uroša III u njegovim žitijama :

"Diveći se krasnome mestu, jer leži na najvišim mestima, sačišćeno svakim drvećem, mnogogranatim i mnogoplodnim, a ujedno ravno i travno, a odasvud teku najslađe vode. Tu izviru veliki izvori i napaja ga bistra reka, čija voda pre ukusa daje veliko rumenilo licu, a posle ukusa veliko dobro rastvorenje telu, tako da se niko ne može nasititi naslade vode. Sa zapadne strane zatvaraju ga najviše gore i njihove strmine, i otuda je tamo zdrav vazduh. Sa istočne strane ovome se priupodobljava veliko polje, navodnjavano istom rekom. " Duhovnom toplinom monaha Visoki Dečani, zagrejaće se svačije srce pa i ono najhladnije “.

Miris cveća i voska , daju jedinstvenu aromu ovom predelu.

Foto:

wikimedia.org

googleusercontent.com

http://razbibriga.net

Izvor: http://panacomp.net

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Znatan broj nesporazuma, sukoba i nezgoda u duhovnom životu jednog naroda dolazi otud što mnogi nepozvani i nesposobni ljudi osećaju potrebu da brinu narodnu brigu, da „strepe“ za budućnost naroda, da ga brane od opasnosti koje samo oni vide. To su ljudi koji veliku i nezajažljivu sujetu svoje sitne i uske ličnosti prenose na opšti plan. Od takvih duhom malih ljudi postaju često veliki gonioci novih istina i mučitelji.

Ivo Andrić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |