Srpski manastiri (III) – STUDENICA

Najstariji pisani trag o manastiru Studenica potiče od Sv. Save koji kaže : "Bilo je ovo mesto kao pusto lovište zverova. Kad je došao u lov gospodin naš i samodržac Stefan Nemanja, koji je vladao ovom srpskom zemljom, i kada je on lovio ovde, izvoli mu se da u ovom pustom mestu sagradi ovaj manastir."

Manastir Studenica

Nalazi se na 39 km. od Kraljeva i jedan je od najvećih i najbogatijih srpskih pravoslavnih manastira. Manastir Studenica je posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Stefan Nemanja, osnivač srednjovekovne srpske države, osnovao je ovaj manastir. Prva faza radova završena je u proleće 1196. godine. Datum je važan i zbog toga što je tada Stefan Nemanja predao presto svom sinu Stefanu Prvovenčanom i povukao se u svoju zadužbinu, a kasnije u manastir Hilandar. Tамо је Nemanja primio postrig ( zamonašenjе ) i ime Simeon. Sveti Simeon je umro u Hilandaru 1199. godine. Godine 1208. njegove mošti se vraćaju u Studenicu, a nad njima Sava izmiruje braću Stefana i Vukana. Studenica tada postaje pod Savinim starešinstvom politički, kulturni i duhovni centar Srbije. Za potrebe manastira Sava je napisao i Tipik (pravila o ponašanju) koji sa svojim uvodom, živopisom Stefana Nemanje, predstavlja prvo književno delo kod Srba. I ostali članovi dinastije Nemanjića nisu zaboravili Studenicu pa je tako kralj Radoslav 1245. dodao crkvi pripratu (predvorje crkve), a kralj Milutin je 1314. godine sagradio malu crkvu posvećenu svetim Joakimu i Ani. Od pada poslednje srpske srednjovekovne države 1459, turci su često napadali manastir. Prva značajna restauracija je izvršena 1569, pod rukovodstvom majstora Longina, najznačajnijeg srpskog srednjevjekovnog slikara kada su freske Bogorodičine crkve ponovo naslikane. Početkom 17. veka, požar i zemljotres su oštetili manastir,  a istorijski dokumenti i značajni delovi umetničke baštine su uništeni i izgubljeni zauvek. Crkva je stradavala i tokom 17. i 18. veka tokom austrijsko – turskih ratova.

Bogorodična crkva manastira Studenice je jednobrodna građevina sa kulom po koncepciji slična ranijim crkvama. Na njenom istočnom kraju je trostrani svod, dok se produžena priprata gleda prema zapadu. Na njoj se prvi put pojavljuje priprata odvojena vratima i istovremeno ozidana. Fasade su izgrađene od blokova belog mermera. Celokupna unutrašnjost je živopisana i spada medu najstarije srpske likovne tvorevine. One potiču iz vremena Stefana Prvovenčanog, tj. po nekim izvorima 1208/09. godine. Centralno mesto u oltaru zauzima predstava Bogorodice sa anđelima kojoj je crkva i posvećena. Spolja gledano, u crkvi se skladno mešaju romanski i vizantijski stil. Mešavina ta dva stila će na kraju proizvesti poseban stil arhitekture poznat kao raška škola. Severozapadno od Bogorodičine crkve je Crkva svetog Joakima i Ane, poznata i kao Kraljeva crkva po svom ktitoru, kralju MIlutinu.   Crkva je sagrađena 1314, u obliku sabijenog krsta, uz osmouglu kulu. Izgrađena je od kamena i tufa, (vrsta vulkanskog kamena) uz fasade obložene gipsom. Na zapadnoj strani kompleksa je zvonik podignut u 13. veku. Nekada je u njemu bila kapela, a sada se samo mogu videti delovi fresaka. Ostaci fresaka se takođe mogu naći na spoljašnjem delu priprate, i one prikazuju genealogiju dinastije Nemanjića. Manastir je i danas aktivan kao muški manastir. U manastiru se čuvaju mnogi predmeti od neprocenjive vrednosti.

Manastir je 1986. godine UNESCO upisao u Listu svetske kulturne baštine.

Photo 1 : panoramatravel.rs

Photo 2 : rts.rs

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |