Meteori, dom manastira građenih na nebeskim stubovima

Autor VremeplovIstorijaPutovanjaReligija i tradicija

Meteori, „kamenje koje lebdi” su sami po sebi čudo prirode. Niz ogromnih monolitnih stubova se podiže do neba, na visine od nekoliko stotina metara. Nisu vulkanskog porekla niti su nastali od čvrstih magmatskih stena, što bi donekle objasnilo njihov neobičan oblik, već su mešavina peščara i konglomerata. Nastali su u periodu Paleogena, pre 60 miliona godina, igrom vode, vetra i ekstremno visokih temperatura.

Na njima danas leži šest manastira, što ih čini jednim od najvećih pravoslavnih manastirskih kompleksa na svetu. Ceo kompleks je danas na spisku svetske kulturne baštine UNESKO-a.

U IX veku, monasi pustinjaci koji su praktikovali specifičan, ekstremno asketski način života, počeli su da naseljavaju pećine Meteora gde su se posvećivali molitvi i izučavanju ranih pravoslavnih spisa. Sastajali su se samo nedeljom, u zajedničkoj molitvi u kapelama Dupjani, podignutim u podnožju stena, a nešto kasnije u crkvi Protat, podignutoj po ugledu na istoimenu crkvu na Svetoj Gori. Do XII veka formirala se monaška država Skete od Stagoi. Veruje se da reč Skete vodi poreklo od reči ši-het iz koptskog jezika, što znači „izmeriti težinu srca”.

I zaista, bilo je potrebno mnogo hrabrosti srca za osamu u vratolomnom okruženju bez puta i prilaza. Iz ove perspektive teško je zamisliti kako su ljudi uopšte dolazili na ovo mistično i čarobno mesto, a kamoli kako su izveli masivne građevinske podvige na vrtoglavo visokim vrhovima stena. Sagrađeno je preko 20 pravoslavnih manastira, od kojih je do danas sačuvano i obnovljeno šest. Iako je do kraja XII veka zajednica asketa već bila brojna, masovna izgradnja manastira počinje krajem XIV veka. Na to je bez sumnje najviše uticala najezda Turaka, koji su pljačkali i ubijali lokalno stanovništvo, želeći da otomansku kulturu postave kao dominantnu širom plodne Tesalije, životnog sna brojnih osvajača.

 

Manastir Veliki Meteor

Prvi manastir, Veliki Meteor, osnovao je Antanasios Kointovitis, Sveti Atanasije Meteorski, koji je sa grupom monaha sa Svete gore Atoske došao na Meteore. Prepodobni Joasaf, nekada kralj Jovan Uroš, poslednji iz loze Nemanjića, odrekao se prestola, i svoj život i bogatstvo posvetio manastiru Veliki Meteor. Nakon Atanasijeve smrti nasledio ga je kao iguman. Njihovi grobovi se i danas nalaze na istom mestu, na severnoj strani narteksa. Veliki Meteor je podignut u čast Preobraženja Gospodnjeg, trenutka kada je Hristova božanska priroda prvi put postala vidljiva ljudskom rodu. Gradnja je završena 1387/88, a oslikavanje je trajalo još gotovo sto godina. Vekovima su posetioci ovu svetinju mogli da posete isključivo uspinjući se, uz pomoć monaha, kožnim merdevinama i mrežom. Građevnski materijal, robu i posetioce manastirsko bratstvo je do manstira podizalo čekrcima. Tek od 1922. godine, do Velikog Meteora je moguće doći stepenicama.

 

Manastir Varlam

Drugi po veličini, manastir Varlam, sagradili su u periodu od 1517. do 1541. godine Nektarije i Teofan, dok je spoljnja priprata, ili egzonatreks, ukrašen 1566. godine. Glavni hram je 1542. godine freskama oslikao poznati ikonopisac Frangos Katelanos, jedan od najuglednijih vizantijskih umetnika. Iste godine je sagrađen i katolikon svetogorskog stila posvećen Svim Svetima. Manastir je ime dobio dobio po asketu Varlamu, koji ga je prvi naselio u XIV veku i sagradio tri crkve, sobu za sebe i skladište za kišnicu. Nažalost, drugi monasi mu se nisu pridružili, pa je posle njegove smrti mesto ostalo pusto. Njemu u čast, dvesta godina kasnije podignut je manastir koji nosi njegovo ime. Danas je u manastiru Varlam, osim muzeja i bolnice, moguće videti i kuhinjsko ognjište, jedno od najlepših do sada sačuvanih u svetu, sa elegantnim svodom i osmougaonom kupolom koja vodi do dimnjaka. Čuva ga samo sedam monaha, a do njega se dolazi uskim mostom sa glavnog puta.

 

Manastir Rusanu

Preko sličnog pešačkog mosta, koji povezuje dva stenovita vrha, stiže se i do manastira Rusanu. Nalazi se u centru Meteora, u pitomijem okruženju nego drugi manastiri. Ženski je manastir, i pored Preobraženja slavi spomen na Svetu Varvarinu, kojoj je posvećena mala kapela. Osnovala su ga 1529. godine braća Joasaf i Maksim, a dobio je ime po prvom monahu pustinjaku koji se nastanio na ovoj steni. Životopis, urađen 1560. godine, jedan je od najlepših iz post-vizantijskog perioda. Rusanu je pretrpeo velika oštećenja tokom Drugog svetskog rata, kada su ga bombardovali Nemci, a zvanično je postao manastir tek 1988. godine.

 

Manastir Sveti Nikola Anapafsas

Manastir Sveti Nikola Anapafsas se nalazi na putu ka Meteorima, na svega 1 km udaljenosti od sela Kastraki. Malena crkva unutar njegovog kompleksa posvećena je Svetom Nikoli, a za dodatak Anapafsas postoji nekoliko tumačenja. Po jednoj verziji, to je ime dobrotvora manastira, a po drugoj ima veze njegovim geografskim položajem - odmorištem na putu do Meteora. Reč anapafsas na grčkom jeziku znači odmor. Treće tumačenje kaže da ime manastira treba razumeti kao Sveti Nikola koji počiva. Osnovan je početkom XVI veka i sagrađen vertikalno, na tri nivoa. Oslikao ga je čuveni kritski ikonopisac Teofanis Strelitzas 1527. godine. Jedna od najlepših freski prikazuje Adama u raju kako životinjama daje imena. Na trećem nivou, dekorisanom muralima, danas se nalazi obnovljeni Sveti sto koji je služio za prijem gostiju.

 

Manastir Svetog Stefana

Još jedan od ženskih manastira (jedini pored manastira Rusanu) je manastir Svetog Stefana. U njegovom kompleksu su dve crkve, manja koja je posvećena Svetom Stefanu (izgrađena u XVI veku), i veliki katolikon (izgrađen 1789), posvećen osnivaču, Svetom Haralampiju. Veruje se da su mošti Svetog Harampija, koje počivaju u crkvi, izvor mnogih čuda Božijih. Takođe, do njega ne vodi težak uspon, pa je i pristupačnost jedan od razloga što je izuzetno posećen. Teško je oštećen tokom Drugog svetskog rata i grčkog građanskog rata, pa i na unutrašnjim zidovima, na ikonama, možete danas videti tragove metaka. Na lepom je položaju, sa koga pogled pada na lepote doline Tesalije, reku Pinios i planinu Pindos.

 

Manastir Svete Trojice

Manastir Svete Trojice nalazi se na najopasnijoj litici Meteora, i teško je dostupan posetiocima. Prema mnogim izvorima, sagrađen je oko 1475. godine, mada takođe veliki broj izvora tvrdi da se ne zna godina gradnje ni manastira, ni kapele posvećene Svetom Jovanu Krstitelju unutar manastirskog kompleksa. Do njega se stiže putem koji vodi do podnožja stene, odakle sledi uspon preko 140 stepenica. U okviru manastira se nalazi i Narodni folklorni muzej, sa velikim brojem eksponata starih tkanina, alata i posuđa.

Putnike i hodočasnike, koji danas odlaze u posetu manastirima Meteori, svakako ostavlja bez daha divlja lepota prirode i građevine koje nose snažnu emotivnu i duhovnu poruku. Više od lepote zadivljuje snaga volje i vere prvih monaha pustinjaka, koji su u nemogućim uslovima, na čudu prirode izgradili čudo ljudske duhovnosti i požrtvovanja. Istorijsko nasleđe koje su ostavili ljudskom rodu stalni je podsetnik da velike nevolje, progoni i stradanja pomeraju granice izdržljivosti, a samo onima koji imaju jaku veru i jasnu viziju daju fizičku i mentalnu snagu za uzvišena dela.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 02.07.2016.
Posmatrajući ove fotose, po ko zna koji put, neizmerno sam impresioniran ljudskom neimarstvu! Svako od nas, može samo da predpostavi, kakve nadčovečanske napore su uložili graditelji ovih zdanja na mestima koja su izuzetno teško dostupna... A tada, nije bilo ni struje ni mašina koje se danas podrazumevaju i kada su u pitanju mnogo jednostavnije građevine na veoma pristupačnim mestima!
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kad bi opšte glasanje postojalo u republici biljaka, koprive bi proterale ruže i ljiljane.

Lisjen Area

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |