Srpski manastiri (IV) - SOPOĆANI

Autor KulturaIstorijaFeljtoniSrpski manastiriReligija i tradicija

Istoričarka umetnosti, Meri Sofi Delpeš, ovako je 1994. godine, doživela Sopoćane: „Nijedan avion, kosmički brod ili raketa ne mogu vas odvesti u takve visine u kakve vas vode freske na zidovima srpskog manastira Sopoćani. Ali, za to nije dovoljno da kupite kartu, morate da očistite svoju dušu i omekšate svoje srce.“

 Manastir Sopoćani

Na samom izvoru Raške, 15 km. od Novog Pazara, nalazi se manastir Sopoćani, čije je predstava „Uspenje presvete Bogorodice“ u crkvi Svete trojice na izložbi u Parizu, 1961.godine, proglašena za najlepšu fresku srednjeg veka. Manastir, zadužbina kralja Uroša I Nemanjića (1243-1276), izgrađen je do 1260. godine, a dozidao ga je u 14. veku njegov praunuk car Dušan. Najlepše freske oslikane su u drugoj polovini 13. veka i ubrajaju se u najviše domete vizantijske umetnosti.

Manastir Sopoćani predstavlja izvanredan primerak raške graditeljske škole. Ime potiče od staroslovenske reči "sopot", što znači "izvor". Manastirska crkva Sv. Trojice predstavlja tip jednobrodne bazilike sa kubetom i prostranom oltarskom apsidom, a kasnije je dozidana priprata sa visokom trospratnom kulom sa zvonikom. Crkva je zidana tesanom sigom, sa elementima koji ukazuju na romanski nacin gradnje. Portali i prozori manastira Sopoćani su izrađeni od kamena.

U centralnom delu manastira su najstarije freske iz perioda između 1263.i 1268. godine, koje se smatraju vrhuncem ne samo srpskog, već i evropskog fresko- slikarstva tog doba. Jačina i lepota pokreta, jasne boje i zasenčene kompozicije fresaka manastira Sopoćana oživljavaju duh klasične starine, i predstavljaju preteču italijanske renesanse.

 Prva stradanja manastira dogodila su se ubrzo nakon Kosovske bitke. Početkom 16.veka manastir ostaje bez krova, a monasi prenose mošti svetog Stefana Prvovenčanog u manastir Crnu reku. Krajem 16. i pocetkom 17.veka manastir je obnovljen, postavlja se novi krov, a priprata i zvonik su prepravljeni. 1689. godine Turci spaljuju manastir i skidaju olovni prekrivač sa krova. Monasi su tada bili prinuđeni da napuste manastir koji je ostao napušten preko 2. veka. Pravo je čudo da su freske preživele taj period u crkvi bez krova. Obnova manastira je počela 1926.godine. Nakon obnove Sopoćani su jedno vreme bili ženski manastir, a od 1996.godine je u manastiru muško bratstvo koje broji oko 30 monaha i iskušenika.

Izuzetna slikarska ostvarenja su doprinela da manastir Sopoćani bude 1979. godine uvršten u UNESCO Svetsku kulturnu baštinu zaštićenih spomenika kao "spoj zapadnoevropskih i vizantijskih uticaja".

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Treba gledati pravo. Jer, da se htelo gledati iza sebe, dobili bismo oči na potiljku. Treba ljubiti zemlju svoje dece, a ne dedova svojih. Jer, čast neće zavisiti od toga odakle dolazimo, nego kuda idemo.

Borisav Pekić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |