Srpski manastiri (VII) - Grgeteg

Autor RiznicaIstorijaFeljtoniPutovanjaSrpski manastiriReligija i tradicija

Za ovaj manastir posvećen Svetom Nikoli ne zna se pouzdano ko je bio graditelj, kao što nije poznato ni vreme njegove izgradnje. Legenda kaže da je ovaj manastir podigao despot Vuk Grgurević (Zmaj Ognjeni) ne bi li smestio svoga slepog oca Grgura Brankovića, slepog hilandarskog monaha Germana.

Manastir Grgeteg

Navodi se čak i 1471. godina kao godina njegovog podizanja. No, kako je Grgur Branković umro 1459. godine, ova priča se oduvek smatrala samo legendom. Pretpostavlja se da je manastir sagrađen između 1459. (pad Despotovine), i (pre turskog osvajanja Srema) 1521. godine.

U jednom od čestih ratova, koji su krajem XVII veka vođeni između Austrije i Turske, manastir Grgeteg je opustošen, a kaluđeri rasterani. Bio je napušten sve do Velike seobe Srba 1690. godine, kada su ga naselili kaluđeri prebegli iz Srbije. Popis iz 1753. svedoči da su kaluđeri, posle stradanja manastira u vreme Turaka, brzo popunili manastirsku riznicu novim predmetima. Broj dragocenosti uvećan je stvarima koje su 1739. doneli prebegli kaluđeri manastira Slanci, kao i ikonama koje su iste godine prenete iz beogradske pridvorne kapele.

Najznačajnija vrednost za manastir Grgeteg je verna kopija hilandarske čudotvorne ikone Bogorodice Trojeručice, prenete sa Svete Gore Atoske 2002. godine, koja trajno ostaje zaštitinica Fruške Gore i njenih manastira. Ova ikona nastala je u 8. veku kada se Jovan Damaskin molio pred ikonom Bogorodice da mu isceli ruku. Nakon čudotvornog isceljenja, dao je da zlatari iskuju ruku od srebra i postave je na ikonu. Bogorodica Trojeručica je počasna Igumanija u Manastiru Grgeteg, kao što je originalna ikona Igumanija Manastira Hilandar.

Prvi ikonostas u crkvi je radio Jakov Orfelin dok je drugi delo velikog srpskog slikara Uroša Predića. Ikonostas pleni svojom lepotom. Crkva unutra nije živopisana ali svodovi, zidovi i unutrašnjost kupole su ukrašeni folralnim ukrasima koji ostavljaju izuzetan utisak. Današnji izgled manastir ima zahvaljujući Arhimandritu Ilarionu Ruvarcu istoričaru i igumanu manastira. Godine 1899 dao je da se uradi novi ikonostas, zidan od kamena mermera i kovanog gvožđa. Ikona ima samo 21. ali su velikih dimenzija i radio ih je Uroš Predić.

Razaranja u Drugom Svetskom ratu nisu mimoišla ni manastir Grgeteg. Nemačke jedinice su zajedno sa ustašama 1943. godine granatirale manastir a zatim minirale i porušile zvonik. Ni posle drugog rata nedaće manastira nisu prestale, mecima komunističke omladine ostećen je ikonostas Uroša Predića pa se tako danas mogu naći tragovi ostećenja na kompoziciji „Blagovesti” i liku Hrista.

Obnova manastira je počela 1987.godine. Crkva je građevinski sanirana a 1994.godine su obnovljeni i manastirski konaci. Zvonik je obnovljen 2002. godine.

Manastir je ženski i aktivan je.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Uvek ću se truditi da sačuvam to malo što imam, jer sam premalen da zagrlim ceo svet i dobijem sve što želim.

“Alhemičar” Paulo Coelho

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |