Srpski manastiri (VI) - Krušedol

Autor RiznicaIstorijaFeljtoniSrpski manastiriReligija i tradicija

Zadužbina poslednjih srpskih despota, porodice Branković, manastir Krušedol sagrađen je između 1509 i 1514 godine na padinama Fruške Gore. Crkva u manastiru posvećena je Blagovestima Bogorodici. Ono što je za srednjevekovnu Srbiju bio manastir Studenica to je za Srbe u Podunavlju bio Krušedol.

Ovaj svojevrsni mauzolej porodice Branković izgradio je Vladika Maksim (u svetovnom životu despot Đurađ Branković) uz materijalnu pomoć svog rođaka vlaškog vojvode Jovana Njagoja Basarabe. Kao beogradsko-sremski mitropolit, vladika Maksim je živeo u ovom manastiru do 1516. godine kada se upokojio. Nedaleko od manastira Krušedola, despotica Angelina (majka Đurađa Brankovića) između 1512. i 1516. godine, podiže ženski manastir, danas Sretenjsku crkvu u selu Krušedolu, novčanom pomoći ruskog kneza Vasilija, gde do 1520. godine provodi svoje poslednje dane kao monahinja.

U vreme Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem krušedolski kaludjeri su sa manastirskim dragocenostima prebegli u Sentandreju. Vratili su se 1697. godine. Mitropolit Isaije Đaković je 1710. godine preneo iz Beča mošti patrijarha Arsenija Čarnojevića u manastir Krušedol.

Manastir je pretrpeo rušenja i paljenja tokom svoje istorije. Posle bitke kod Petrovaradina 1716. godine, turci prilikom povlačenja spaljuju manastir kao i mošti Brankovića. Ubrzo nakon ovog vandalskog čina manastir se obnavlja. Radovi na obnovi započeli su 1719. godine i trajali su negde sve do 1756. godine, kada se smatra da je obnova završena.

Hram manastira u osnovi ima izgled trolista (trikonhos). Oltarske i pevničke apside su polukružne. Svodovi nanosa su polubočasti sa kubetom koje se oslanja na četiri četvorougaona stuba. Kube je kružno iznutra, a spolja osmostrano. Priprata je odvojena od nanosa. Barokni zvonik odvojen je od hrama i povezan sa zapadnim delom konaka. Izgradnja manastirskih konaka, koji opasuju crkvu sa sve 4 strane, završena je 1753. godine.U crkvi postoje dva sloja zidnog slikarstva. Stariji sloj su freske, slikane između 1543. i 1546, a drugi sloj su uzane zidne slike koje su nastale između 1750. i 1756. Najstarije su ikone apostola sa Hristom, Bogorodicom i sv. Jovanom Krstiteljem, rad iz polovine XVI veka.

Posebnu pažnju privlači mauzolej u kojem leže posmrtni ostaci mnogobrojnih značajnih Srba. Između ostalih tu su sahranjeni patrijarh Arsenije III Čarnojević (u pragu crkve, a iznad grobnice je kamena ploča ispisana u zidu), mitropolit Isaija Đaković, patrijarh Arsenije IV Jovanović Šakabenta (u velikom mramornom sarkofagu u priprati sa desne strane), vojvoda Stefan Šupljikac (u podu priprate sa leve strane), kneginja Ljubica Obrenović (u podu na sredini priprate), kralj Milan Obrenović (u kneginjinoj grobnici). Ispod ikonostasa se nalazi ćivot u kome su smešteni ostaci moštiju svetih Brankovića (Maksima, Stefana, Jovana i Angeline).

Mnogo toga postoji u manastiru Krušedol vredno da se vidi i opiše. Ovaj manastir je jedan od najstarijih u Fruškoj Gori i tokom vekova je uspeo da sačuva stil naše srednjevekovne umetnosti i arhitekture.

Manastir Krušedol je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ljubav je samo baklja koja pada u ponor i pokazuje koliko je dubok.

Remarque

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |