Šaljivi Nobel

Autor AktuelnostiNauka i tehnologija

Prve nedelje oktobra meseca, pred dodelu Nobelovih nagrada u pet različitih oblasti čiji su dobitnici doprineli napretku čovečanstva (priznanje za ekonomiju ne pripada striktno korpusu Nobelovih nagrada jer je ustanovljeno tek 1968. godine odlukom Švedske centralne banke), na Harvardu u SAD se dodeljuje parodija Nobelove nagrade, poznata pod nazivom Ig Nobel.

Dodeljuje se u deset dostignuća, a ideja je da se pokaže kako nauka i nije onako ozbiljna i dosadna kako to ljudi misle.  Osnovna ideja je da to budu:  “Istraživanja koja ljude prvo nateraju na smeh,  a potom ih navedu na razmisljanje”. Ove godine, 20. septembra će biti ceremonija 22. dodele Ig Nobela na Univerzitetu Harvard, uz direktni prenos preko interneta.

Nagrada Ig Nobel dodeljuje se na Harvardu od 1991. godine. Spisak disciplina je raznovrstan, sobzirom da se osmišljavaju ludošću samih otkrića koja se nagrađuju, mada ima onih koje su već tradicionalne.

I o samom nazivu nagrade postoji više priča. Inicijalno ime je poteklo od engleske reči “ignoble” koja označava nisko poreklo, prostotu ili besmisao, čemu je uz igru reči dodato ime Alfreda Nobela. Ipak, u međuvremenu su osmišljena svakojaka luda objašnjenja poput onog da je Ig Nobel ime naučnika koji je otkrio soda vodu. Simbol nagrade je slavna bista Ogista Rodena,  Mislilac koja je sa postamenta pala na zemlju.

Samo u jednom slučaju, naučnik je dobio i Ig Nobelovu i Nobelovu nagradu. Reč je o Andreju Grejmu, ruskom fizićaru koji je 2010 dobio Nobelovu nagradu za fiziku, za studije na materijalu grafenu, a 2000 Ig Nobela jer je izazvao magnetsku levitaciju žabe.

Pre 20. septembra, podsetimo se u par reči prošlogodišnjih dobitnika.

Međunarodni istraživački tim sastavljen od pet naučnika iz oblasti otorinolaringologije utvrdio je i u objavio u stručnom časopisu, rad o tome zbog čega se bacačima diska zavrti u glavi kada se obrću pre izbačaja diska, a bacačima kladiva ne.  Rad ima originalni naziv “Vrtoglavica kod bacača diska je povezana sa mučninom od okretanja koja nastaje prilikom obrtanja”.

Ig Nobel za medicinu je dobilo istraživanje o tome koliko potreba za odlaskom u WC utiče na sposobnost odlučivanja. Zaključak istraživanja je bio:   “kad moramo u toalet, onda moramo u toalet”.  Dobitnik proslogodišnje nagrade za mir je gradonačelnik Viljnusa, Arturas Zuokas, koji je pokazao kako problem nedozvoljenog parkiranja može lako da se reši oklopnim transporterom, kojim bi jednostavno pregazio parkirano vozilo.

Istraživanje o tome kako izbeći teške zadatke i na taj način sebe predstaviti kao uspešnu osobu nije donelo autoru nagradu za marketing i PR, već za književnost. Osnovna poruka studije glasi: “Da biste bili uspešni uvek radite na nečemu važnom, koristeći to kao način da izbegnete da radite na nečemu što je važnije”.

Dve naučnice su pred komisijom dokazale da ne postoji nikakav dokaz da crvenonoge kornjače boluju od “zaraznog zevanja”, a Karl Halvor Teigen iz Osla pokušao je da otkrije zašto ljudi ponekad uzdišu.

Nagradu za matematiku podelili su ljudi koji već duže od pola veka predviđaju kraj sveta – Doroti Martin koja je predvidela smak za 1954. godinu, Pet Robertson (1982), Elizabet Kler (1990), Lee Jang Rim (1992), Kredonija Mverinde (1999) i Harold Kemping koji je smak predskazao za 6. septembar 1994, ali se korigovao i odložio ga za 21. oktobar 2011. Priznanje su zaslužili jer su naučili svet da treba biti oprezan sa matematičkim predviđanjima i proračunima.

Zašto više mleka daju krave koje imaju imena? Da li je opasniji udarac praznom ili punom pivskom flašom i da li se ženski grudnjak može pretvoriti u zaštitnu masku?  Kolika treba da bude koncentracija raspršenog rena u vazduhu da bi probudio  čoveka i spasao ga od eventualnog požara, ili dokaz da i slepi miševi znaju za oralni seks… sve su to pitanja od “presudnog značaja za razvoj civilizacije.” Verovatno bi i naše babe mogle da osvoje Ig Nobela zato što su nas od malih nogu učile da za vreme zime treba da navlačimo čarape preko čizama, kako ne bismo pali na ledu. Ipak, i to je jedno od  “otkrića” za koje je dodeljen Ig Nobel. Pre dve godine je nagrada za mir dodeljena  za potvrđivanje rasprostranjenog uverenja da psovanje olakšava bol.

Eksperimentalno ispitivanje da li je bolje biti udaren po glavi praznom ili punom pivskom flašom dovelo je  grupu  sa Univerziteta Bern u Švajcarskoj za rad koji je objavljen u aprilu u časopisu Journal of Forensic and Legal Medicine,  do Ig Nobela za mir. “Pivske flaše se često koriste u fizičkim obračunima”, kaže se u apstraktu njihovog rada. “Ako se razbiju, one izazivaju traumu. Međutim, ako ostanu neoštećene, mogu da izazovu ozbiljnije povrede. Da bi ispitali da li su jače prazne ili pune polalitarske flaše, testirali smo njihovu lomljivost u kuli za bacanje. Pune boce se lome pri energiji od 30 džula, a prazne pri 40 džula. Obe ove energije loma prevazilaze minimalni prag loma ljudske lobanje. Zbog toga obe vrste razbijaju ljudsku lobanju, te predstavljaju opasan instrument u fizičkom obračunu”, zaključuju švajcarski istraživači.

Sobzirom da su nagrade ponekad sarkastične i predstavljaju kritiku pojedinih institucija, redovno se dešava da se pojedini dobitnici ne pojave.

Mada uglavnom izaziva simpatije, ova nagrada je u Velikoj Britaniji doživela i kritike da ruši ugled naučnih istraživanja. No, među naučnicima malo ko smatra da ovakav nedostatak ozbiljnosti može doneti štete nauci. U organizaciji i njihovom satiričnom časopisu “Anali neverovatnih otkrića” (Annals of Improbable Research) koji je osnovao nagradu, veruju da se nauka mora demistifikovati kao smrtno ozbiljna i strana običnim ljudima. Po njihovim rečima, organizatori nagrade žele da dodatno podstaknu radoznalost kod ljudi i da povremeno otvore i pitanje – kako odlučujemo šta je zaista značajno i šta je realno, a šta nije? Uostalom, kako je primetio poznati biohemičar, popularizator nauke i SF pisac Isak Asimov, u nauci se izuzetno retko koristi reč “eureka” prilikom nekog otkrića. Češće će istraživači reći: “Hm, ovo je zabavno.”

Samo uručenje je prilika kada se ozbiljni profesori u velikom amfiteatru Harvarda šale na svoj račun i račun nauke pred 1.200 posetilaca. Na slici sa dodele Ig Nobel nagrada za 1999. godinu su, u kostimima kloniranih ovaca, četvorica dobitnika (prave) Nobelove nagrade – Vilijem Lipskomb, Šeldon Glashau, Robert Vilson i Dadli Heršbah.

Sve ovo liču na igru ozbiljnih, pametnih ljudi, ali... zar nije Heraklit rekao: "Čovek postaje najbliži sebi kada postigne onakvu ozbiljnost koju ima dete dok se igra".

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |