Kako je Ajnštajn odgovorio na pitanje devojčice Filis „da li se naučnici mole?”

Bilo da se radi o politici, odnosu polova ili religiji, deca imaju sposobnost da u jednom pitanju sažmu čistu esenciju najkompleksnijih društvenih fenomena.

Vekovnom tenzijom između nauke i religije, koja je okupirala velikane poput Galileja i Sagana, i danas se bave najveći svetski umovi. Mali biser ove trajne debate predstavlja pismo devojčice Filis iz Njujorka upućeno teorijskom fizičaru Albertu Ajnštajnu, i njegov odgovor, koje možete naći u knjizi Dragi profesore Ajnštajn: prepiska Alberta Ajnštajna sa decom.

Crkva Riversajd

19. januar 1936

Dragi gospodine Ajnštajn,

na našem času veronauke izneto je pitanje: Da li se naučnici mole? Počelo je sa dilemom da li je moguće verovati i u nauku i u religiju. Zato pišemo naučnicima, da bismo došli do odgovora na to pitanje.

Biće nam velika čast ako nam odgovorite: Da li se naučnici mole, i za šta se mole?

Idemo u šesti razred, koji vodi gospođa Elis.

S’ poštovanjem,

Filis

Čim je dobio pismo, Ajnštajn je odgovorio. Zar nije divno kada veliki naučni umovi odgovore na iskrena dečija pitanja!?

Iako je šest godina pre ovog pisma imao ozbiljnu i retorički komplikovanu diskusiju sa indijskim filozofom Tagorom na temu nauke i religije, potrudio se da devojčici odgovori jednostavno i sa puno obzira prema njenom uzrastu, a da ne porekne svoje prethodno iznete stavove.

24. januar 1936

Draga Filis,

Pokušaću da ti odgovorim najjednostavnije što umem. Ovo je moj odgovor:

Naučnici veruju da je svaka pojava, uključujući i one koje se tiču ljudskih bića, zasnovana na prirodnim zakonima. Iz tog razloga, naučnici ne mogu biti naklonjeni verovanju da se na tok događaja može uticati molitvom, koja je u svojoj osnovi samo uzvišena manifestacija naših želja.

Ipak, moramo uzeti u obzir da je naše stvarno znanje o tim silama nesavršeno, pa na kraju ubeđenje u postojanje konačnog, osnovnog duha, počiva na nekoj vrsti vere. Takva vera ostaje široko rasprostranjena i pored postojećih velikih naučnih saznanja.

Takođe, svako ko se ozbiljno uključi u bavljenje naukom postaje uveren da se duh manifestuje u prirodnim zakonima univerzuma, koji su moćniji od samog čoveka. Na taj način, put nauke vodi u posebna religijska osećanja, koja se svakako dosta razlikuju od neke naivnije religioznosti.

Pozdrav od srca, vaš

A. Ajnštajn

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

U ljubavi, kao i u ratu, pravo je uvek na strani jačeg. I zato će žena koju volimo uvek biti u pravu.

Alfred de Musset

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |