Najmoćnije žene u istoriji (I)

Autor RiznicaIstorijaFeljtoniNajmoćnije žene u istoriji

Poznate su izreke ''iza svakog uspešnog muškarca stoji žena'' ili ''muškarac je glava kuće, ali žena je vrat'', i u tim izrekama ima mnogo više od samo ženskog pokušaja da ne ostane u zapećku. Žene su na početku ljudske civilizacije bile te koje su donosile važne odluke u društvu, ili su imale ogromnu ulogu u njihovom donošenju.

Prema nekim naučnicima (Wilhelm Schmidt, u tridesetim godinama prošlog veka) matrijarhat je najstarije ljudsko društvo koje se formiralo u ranom neolitu pre oko 10 hiljada godina i svoje tvrdnje zasnivaju na arheološkim skulpturama iz tog perioda, zatim na rane istorijske i mitološke priče gde su sva važnija božanstvena bića bila upravo žene. Druga teorija oko nastanka i postojanja matrijarhata je ona koju je postavio švajcerski pravnik i profesor rimskog prava Johann Jakob Bachofen, rana ljudska društva su bila promiskuitetna i retko se znalo ko je otac deteta, ali je majka bila samo jedna i sigurna. Tako su ljudi mogli znati svoje pretke samo preko majčine linije, takođe samo ženske pretke naravno, i pravo vlasništva nad nečim se ostvarivalo po najčinoj strani (matrilinearno društvo). Tada su nastali i mitovi o Amazonkama i Furijama. Žene su tako postepeno postigle ''političku'' prevagu nad muškarcima, koju su muškarci kasnije prisilno prisvojili ''nazad''. I ta ''muška revolucija'' ima svoje mitove u istoriji gde Zevs pobeđuje Titane, Had siluje Persefonu i Edip ubija Sfingu.

Nasuprot njima i njihovim sledbenicima stoje mnogi antropolozi i istoričari religije koji tvrde da matrijarhat nikako nije mogao da bude prvi oblik društva, nego samo da se pojavio kao degeneracija društva kada su žene brojčano nadvladavale muškarce, u slučaju velikih ratova npr (pogovornik takve teze je Sir Henry Main u XIX veku). Robert Briffault je 1927. godine izneo tezu da je matrijarhat razdoblje kada su žene imalu društvenu, ali ne i političku dominaciju, a svoje argumente je iznosio na osnovu proučavanja religije ali ne i antrpologije. Antropolozi su krajem XIX i početkom XX veka pokušavali da povežu matrijarhat sa matrilinearnim društvima, ali bezuspešno. Robert Lowie je u svojoj knjizi «Primitive Society» (1921.) zaključio da nema dokaza o hipotetskom matrijarhatu, a taj stav prevladava i danas.

Rasprava o matrijarhatu traje i dan danas, i trajaće dokle god je ljudi, jer je uvek bilo i biće uglednih zagovornika suprotnog mišljenja. Bilo koju tezu da prihvatimo, ne možemo da poreknemo da je u istoriji bilo žena koje su obeležile izvestan period ljudskog društva i dale pečat na tadašnje događaje. Njihova moć i uticaj na istoriju ne ogleda se samo i isključivo na pojam vlasti već i na to da je samo njihovo pojavljivanje na istorijskoj sceni dovelo do dramatičnih obrta u događanjima toga vremena. Takve su bile egipatska kraljica Kleopatra, junakinja 1001 noći  Hazuran, Marija Antoaneta, kraljica Elizabeta, Katarina Velika, Izabela od Kastilje i mnoge druge.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
milla, 30.01.2015.
A gde je Hurrem sultanija?
Odgovori
Fenix, 13.04.2016.
Fale Nefertiti, Hurem, Nurdzahan...
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Svi ljudi stvaraju svoju priču sa osobnog stajališta. Zašto bi pokušavao da drugim ljudima nametneš svoju priču, kad ona za njih nije istinita? Kada to shvatimo, više nemamo potrebu da branimo svoja uvjerenja. Nije važno biti u pravu, niti uvjeriti druge da nisu u pravu. Umjesto toga, treba posmatrati svakoga kao umjetnika, kao pripovjedača. Znaš da je sve u što oni vjeruju samo njihovo stanovište. To nema nikakve veze s tobom.

Don Miguel Ruis -“Glas znanja”

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |