Prema nekim naučnicima (Wilhelm Schmidt, u tridesetim godinama prošlog veka) matrijarhat je najstarije ljudsko društvo koje se formiralo u ranom neolitu pre oko 10 hiljada godina i svoje tvrdnje zasnivaju na arheološkim skulpturama iz tog perioda, zatim na rane istorijske i mitološke priče gde su sva važnija božanstvena bića bila upravo žene. Druga teorija oko nastanka i postojanja matrijarhata je ona koju je postavio švajcerski pravnik i profesor rimskog prava Johann Jakob Bachofen, rana ljudska društva su bila promiskuitetna i retko se znalo ko je otac deteta, ali je majka bila samo jedna i sigurna. Tako su ljudi mogli znati svoje pretke samo preko majčine linije, takođe samo ženske pretke naravno, i pravo vlasništva nad nečim se ostvarivalo po najčinoj strani (matrilinearno društvo). Tada su nastali i mitovi o Amazonkama i Furijama. Žene su tako postepeno postigle ''političku'' prevagu nad muškarcima, koju su muškarci kasnije prisilno prisvojili ''nazad''. I ta ''muška revolucija'' ima svoje mitove u istoriji gde Zevs pobeđuje Titane, Had siluje Persefonu i Edip ubija Sfingu.

Nasuprot njima i njihovim sledbenicima stoje mnogi antropolozi i istoričari religije koji tvrde da matrijarhat nikako nije mogao da bude prvi oblik društva, nego samo da se pojavio kao degeneracija društva kada su žene brojčano nadvladavale muškarce, u slučaju velikih ratova npr (pogovornik takve teze je Sir Henry Main u XIX veku). Robert Briffault je 1927. godine izneo tezu da je matrijarhat razdoblje kada su žene imalu društvenu, ali ne i političku dominaciju, a svoje argumente je iznosio na osnovu proučavanja religije ali ne i antrpologije. Antropolozi su krajem XIX i početkom XX veka pokušavali da povežu matrijarhat sa matrilinearnim društvima, ali bezuspešno. Robert Lowie je u svojoj knjizi «Primitive Society» (1921.) zaključio da nema dokaza o hipotetskom matrijarhatu, a taj stav prevladava i danas.

Rasprava o matrijarhatu traje i dan danas, i trajaće dokle god je ljudi, jer je uvek bilo i biće uglednih zagovornika suprotnog mišljenja. Bilo koju tezu da prihvatimo, ne možemo da poreknemo da je u istoriji bilo žena koje su obeležile izvestan period ljudskog društva i dale pečat na tadašnje događaje. Njihova moć i uticaj na istoriju ne ogleda se samo i isključivo na pojam vlasti već i na to da je samo njihovo pojavljivanje na istorijskoj sceni dovelo do dramatičnih obrta u događanjima toga vremena. Takve su bile egipatska kraljica Kleopatra, junakinja 1001 noći Hazuran, Marija Antoaneta, kraljica Elizabeta, Katarina Velika, Izabela od Kastilje i mnoge druge.