Najmoćnije žene u istoriji (III) - Kleopatra

Autor RiznicaIstorijaFeljtoniNajmoćnije žene u istoriji

Nesrećna egipatska kraljica, slavna i poznata u istoriji i drami kao ljubavnica Julija Cezara i supruga Marka Antonija, svojim aktivnim uticajem na rimsku politiku u ključnom periodu postala je, kao ni jedna druga žena antičkog doba, prototip romantične ''femme fatale''.

Kleopatra VII Filopator (Κλεοπάτρα θεά φιλοπάτωρ; 70(69)god. pne. - 30. god.pne.) bila je poslednja kraljica drevnog Egipta, iz makedonske porodice Ptolomeja. Na vlast je došla 51. godine pne. nakon smrti svoga oca Ptolomeja XII Auleta, zajedno sa svojim 8 godina mlađim bratom Ptolomejom XIII. Shodno običajima toga vremena u Egiptu, ali to nije nikada dokazano, veruje se da su se njih dvoje venčali i da je Kleopatra kao starija lako manipulisala svojim bratom i lagano ga isključivala iz javnog života. Dokaz za takav postupak istoričari nalaze u tome da je već od sledeće godine, na svim ukazima postojalo samo njeno ime kao vladara Egipta. U trećoj godini vladavine, njen brat ohrabren svojim savetnicima preuzima vlast u svoje ruke i proganja Kleopatru u Siriju. Kleopatra okuplja vojsku u Siriji  i sukobljava se sa bratom 48. godine pne. na istočnoj granici Egipta, ali nije uspela da povrati svoje pravo na presto.

U to vreme u Rimu se vodi veliki građanski rat između Gaja Julija Cezara i Pompeja, a ovaj drugi nakon poraza beži u Egipat i traži utočište kod Ptolomeja XIII. Cezar kreće u poteru za njim i po prispeću u Aleksandriju zahteva da vidi vladare Egipta, Ptolomeja i Kleopatru. Ptolomej nije mogao da udovolji Cezarovom zahtevu, pa pokušava da ga odobrovolji ubistvom njegovog protivnika, Pompeja, što je naljutilo Cezara koji je hteo da vrati mir u Rimu dogovorom sa Pompejom. Priliku da iskoristi njegov bes je iskoristila Kleopatra. Priča se da su nju prokrijumčarili njeni sledbenici u Cezarov šator uvijenu u tepih. Prizor kada se prelepa Kleopatra pojavila iz tepiha je Cezara ostavio bez teksta, što je Kleopatra dobro iskoristila i zavela najvećeg vojskovođu toga doba. Intrigantno je to, da se u nekim starim spisima Kleopatra ne predstavlja kao lepa žena, jer je imala veliki nos koji je ružio njeno lice, pa se pretpostavlja da je Kleopatra Cezara osvojila svojim duhom. Naime, Kleopatra je sebe videla kao otelotvorenje boginje Izide, i budućeg vladara najveće države na jugu Sredozemnog mora. Cezaru se verovatno dopala ideja o jakom savezniku na ovim prostorima i poklekao Kleopatrinim čarima. Postavši njegova ljubavnica osigurala je sebi povratak na presto Egipta i sklanjanje svih poteškoća i prepreka za njenu vladavinu. Cezar je na Kleopatrin zahtev napao Ptolomeja, savladao njegovu vojsku u bici kod Nila i postavio svoju ljubavnicu za kraljicu celog Egipta.

Kleopatra uzima svog drugog brata jedanaestogodišnjeg Ptolomeja XIV za supruga, jer kao žena ne može da vlada Egiptom bez muža, a Cezar biva njen gost celih godinu dana. Kleopatra u junu 47. god.pne. radja sina Cesariona (Mali Cezar) a godinu dana kasnije sa Cezarom kreće put Rima gde biva njegova gošća sve do njegovog ubistva 44. god.pne. U tom periodu gostovanja Kleopatra je bila meta ogovaranja i podsmeha, jer je svima bilo jasno u kakvom su odnosu njih dvoje, a Cezar je već bio oženjen Kalpurnijom Pisonis, plemkinjom iz ugledne porodice. Nakon ubistva Cezara, 15. marta 44. god pne. Kleopatra iz bezbedonosnih razloga napušta Rim, strahujući za svoj i život svog sina, i vraća se u Egipat. Te iste godine njen brat-muž iznenada umire, a veruje se da ga je otrovala lično Kleopatra, kako bi njen sin došao na presto. Naravno, pošto je on još uvek bio dete, ona se proglasila regentom novog vladara i prema tome je opet imala neograničenu vlast u državi.

Nakon smrti Cezara, u Rimu se vodi borba za vlast između dve frakcije. Kleopatra se stavila na stranu carske, koju predvode Cezarov sestrić i naslednik Oktavijan i Marko Antonije. U želji da učvrsti poziciju Rima u ovom području, Marko Antonije zove Kleopatru na razgovor, koja ne propušta priliku da opet osigura svoj položaj kraljice Egipta, zavodeći Marka Antonija. Sastanak je dogovoren na obali Sidnusa, reke u Maloj Aziji. Dolazeći na sastanak sa njim a znajući da je Marko veliki ženskaroš i ljubitelj pića, oblači se kao boginja ljubavi Venera. Šalje izaslanike koji najavljuju njen dolazak i veličaju njenu lepotu, a sama odugovlači dolazak želeći da Antonije postane nestrpljiv. Kada je brod doplovio na mesto sastanka, Marko Antonije je prvo bio impresioniran sjajem pozlaćenog broda, a zatim i izgledom egipatske vladarke. Marko nije odoleo čarima vina i ženskog tela i postaje novi Kleopatrin ljubavnik, toliko pavši pod njen uticaj da se sa njom vratio u Egipat, zaboravivši na svoju suprugu Fulviju u Rimu. Kleopatra je Marku rodila blizance 40. god.pne, sina Aleksandra Heliosa i kćer Kleopatru Selenu. Marko Antonije je priznao oba deteta kao svoja, čime je ugrozio svoj položaj u samom Rimu. Koliki je uticaj Kleopatra imala na njega, govori i podatak da joj je on za vreme svog boravka kod nje  poklonio Krit, Liban, Siriju i čak bogate šume u Jerihonu. Kleopatra je uspela da bez rata vrati skoro sve teritorije starog Egipatskog carstva. Njihov brak sklopljen 36. god.pne. toliko je uzburkao strasti u Rimu da je počela ozbiljna kampanja protiv njih. Vrhunac ogorčenja je bio kada je Kleopatra rodila još jednog sina, Ptolomeja Filodelfosa, kojeg je Marko Antonije proglasio kraljem Male Azije. Verovalo se da Marko Antonije želi da sedište moćne Rimske imperije preseli u Aleksandriju i Senat da bi sprečio dalje urušavanje Rima objavljuje rat Kleopatri.

Rimska vojska se sukobila sa egipatskom 2. septembra 31. god.pne. u čuvenoj pomorskoj bici kod Akcijuma, gde je egipatska flota pretrpela strahovit poraz. Kleopatra i Antonije beže u Egipat, gde se Kleopatra povlači u svoju palatu, a Marko sa novom vojskom kreće da dočeka Oktavijana u svojoj poslednjoj borbi. Noć pred sukob, Marko je dobio vest da je Kleopatra mrtva i skrhan bolom je sam sebi mačem oduzeo život. Egipatska vojska se ostavši bez svog vođe predala bez borbe. Vrlo je verovatno da je sam Oktavian proširio tu vest kako bi demoralisao svog dojučerašnjeg saveznika. Oktavijan je poručio Kleopatri da se preda, i da će joj poštedeti život ako pristane da bude deo njegove pobedničke povorke kroz Rim. Postoje mišljenje da je Kleopatra u želji da sačuva svoje carstvo pokušala da zavede i Oktavijana, ali da je ovaj bio isuviše zaokupljen velikom pobedom da bi tada obraćao pažnju na već vremešnu kraljicu sa 39 godina, a neki istoričari smelo tvrde da Kleopatra nije mogla da ga zavede iz prostog razloga jer je bila žena. Kleopatra nije htela da pristane na Oktavijanove uslove, jer je znala kakva je poniženja čekaju u Rimu, pa je izvršila samoubistvo. Najrasprostranjenija verzija je da je dopustila da je ujede Kraljevska kobra, čime je po verovanju u starom Egiptu sebi obezbedila besmrtnost.

Ako se uzme u obzir koliko dugo traje legenda o Kleopatri može se reći da to verovanje ima smisla. Njen život su za svoja dela iskoristili Viljem Šekspir u drami Antonije i Kleopatra, i Džordž Bernard Šo u Cezar i Kleopatra. Zahvaljujući i Holivudu  iz kojeg je izašlo 3 filma o njoj (najpoznatiji je onaj iz 1963. god. sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom), Kleopatra je postala najveća heroina Afrike, ali predstavljajući samo njen ljubavni život, zaboravljajući da je ona bila odlična političarka koja je imala verovatno najveći uticaj na najjaču državu toga doba, a samim tim i na ceo tada poznati svet.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ljudski postupci veoma liče na crtanje. Perspktiva se potpuno menja prema tome s koje ih strane pogledate; ali to ne zavisi od predmeta, već od čoveka koji ih gleda.

Van Gogh

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |