„Mladi glumci, plašite se svojih obožavateljki ”, Stanislavski

17 Jan 2017
Autor Tea
999 pregleda

Na scenu je prvi put stupio sa samo tri godine u porodičnom letnjikovcu kraj Moskve, a potom čitav svoj život posvetio pozorištu, glumcu i glumi stvarajući „sistem” koji je više od bilo kog teorijskog pozorišnog shvatanja izvršio uticaj kako na rusko, tako i svetsko dramsko stvaralaštvo.

Na današnji dan, 17. januara 1863. rođen je Konstantin Sergejevič Stanislavski.

„Mladi glumci, plašite se svojih obožavateljki ”, Stanislavski

Te davne 1866. je u predstavi Četiri godišnja doba jedan dečak od 3 godine bio obučen u bundu, stavljeni su mu veštačka brada i brkovi i sa objašnjenjem da treba da „glumi nekakvu Zimu” je postavljen na pozornicu da sedi ne znajući ni gde da gleda, ni šta da radi, a ni zašto se uopšte tu nalazi. Mnogo godina kasnije, kada je svesno došao do glumačkog iskustva shvatio je koliko je težak položaj glumca koji je na sceni lišen radnje, kao i da je to nešto što ga u pozivu koji je izabrao, najviše plaši.

U kući Aleksejeva stalno su priređivane predstave, za koje je otac u dvorištu podigao naročitu zgradu sa malom dvoranom. Glumci su bili pre svega članovi porodice, a potom i prijatelji i gosti. Na početku takve, diletantske karijere, Stanislavski je kopirao uzore u ulogama koje su mu bile poverene, sve do momenta kada je dobio ulogu u kojoj nije imao uzor i nije znao šta da radi.

Dobio je da igra tragičnu ulogu tvrdice u Puškinovom komadu „Tvrdica plemić”, gde mu je tokom procesa rada na predstavi reditelj Fedotov sve vreme iz sale uzvikivao: „Vi ne preživljavate! Preživljavajte! Osećajte snažnije, dublje!”

Iako je nakon premijere dobio brojne pohvale, shvatio je da nije zadovoljio očekivanja reditelja, kao da se ni sam ne oseća ispunjenim. Sećajući se tih dana mnogo godina kasnije je napisao:

Mladi glumci! Plašite se svojih obožavateljki! Udvarajte im se ako vam je sa njima prijatno, ali ne razgovarajte sa njima o umetnosti. Učite se na vreme, od prvih koraka da slušate, da primate i volite tešku istinu o sebi i znajte ko vam je može reći. Sa takvim ljudima razgovarajte o sebi, neka vas oni počesto izgrde!

Prošavši sve faze diletantizma u režiji i glumi, Konstantin Sergejevič Aleksejev, koga poznajemo po umetničkom imenu Stanislavski, je zajedno sa V. Nemirovič-Dančenkom 1989. osnovao Moskovski hudožestveni teatar (MHT) u kojem je tokom godina rada razvio pozorišni realizam do savršenstva.

Kada je MHT prvi put podigao zavesu i za javnost odigrao predstavu Alekseja Tolstoja „Car Fjodor”, kritičari i publika su sa zanimanjem došli da ocene da li jedan cenjeni dramski pisac i jedan bogati trgovac koji se u dokolici bavi glumom i režijom, mogu da se sa pravom nazovu osnivačima novog teatra, kao i da li mladići i devojke, dojučerašnji diletanti ili početnici, mogu da se nazovu umetnicima koji bi po zamisli svojih vođa mogli da nadmaše vrednost tada jedinog, „Malog teatra” u Moskvi. Te večeri otvorila su se „vrata umetnosti” pred onima koji su pošli u rat protiv zaostalosti i konvencionalnosti carskoga pozorišta.

Od tada je Stanislavski nastavio da niže uspehe postavkama dela Lava i Alekseja Tolstoja, Čehova i Gorkog koja su svojom istinitošću i uverljivošću ostavljale i gledaoce i kritičare bez daha.

U ovom teatru, osmišljenom kao svojevrsna laboratorija glume, Stanislavski je kroz praktičan rad sa glumcima i njegovim učenicima počeo da stvara osnovne postulate „sistema” glume kao umetničkog preživljavanja, a tim načinom je MHT tokom godina rada doveo na pijedastal teatra realizma i produbljene psihološke interpretacije.

Nema malih i velikih uloga, ima samo malih glumaca. Danas Hamlet, sutra statista, ali i kao statista glumac mora da bude umetnik!

Stanislavski je razvio „sistem” glume, koji se za razliku od škole spoljašnjeg predstavljanja po kojoj se jednom postignuto na sceni svaki put na isti način ponavlja, bavi principom stalnog i novog preživljavanja na svakoj odigranoj predstavi, a koji je prihvaćen i po kojem danas uče brojni studenti glume na fakultetima širom sveta.

Svoja svatanja i iskustva Stanislavski je izložio u svojim delima: Moj život u umetnosti, Rad glumca na sebi, Rad glumca na ulozi, a njegovo teoretsko učenje poznato kao Sistem Stanislavski prevođeno je na sve svetske jezike još tokom njegovog nastanka, a danas predstavlja obaveznu literaturu u obrazovanju svakog glumca.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru