Manastir Savina, srce bokeških pravoslavaca

17 Aug 2016
Autor Tea
1599 pregleda

Smešten na najlepšem uzvišenju Bokokotorskog zaliva, mestu sa koga se pruža predivan pogled na ulaz u zaliv i poluostrvo Luštica, desno na Igalo, Njivice, Prevlaku, a levo preko Meljina i na Tivat, ovaj pravoslavni manastir svedoči o jednom vremenu u kojem je Njegoš ne samo posećivao službe, već i boraveći u njemu pisao svoje najslavnije delo, Gorski Vijenac.

Manastir Savina, srce bokeških pravoslavaca

U porti manastira 2008. odigrana je predstava Gorski Vijenac, a potom dok se miris čempresa pojačavao kako noć pada i dok su zvezde svojom blještavošću pokazivale da su gospodarice vasione koje udružene sa mesecom koji se izdigao iznad Luštice po moru ispisuju svoj srebrni put do Rosa, u glavi posetilaca koji su rešili da u toj noći prošetaju oko crkve rojile su se misli: „nikada nisam u ove kasne sate bio na groblju“.

A, onda, ugledavši lica dece različitog uzrasta, osvetljenih svećama koje su zapalila na dvesta godina starom grobu svog čukundede i pradede, Marka Đuričića, sahranjenog uz sam zid oltara manastira Savina čije mošti svedoče o njegovom dobročinstvu, oni zbunjeni činjenicom da i sami u kasne noćne sate šetaju manastirskim grobljem, shvataju da je taj trenutak zapravo idiličan i da ih vraća u prošlost koja svedoči o istoriji manastira, dok zvuci urbane muzike sa šetališta zamenjuju zvuke jednog od tri predratna meljinska klavira i operskih arija koje su se nekada pevale u tom, tada malom, gospodskom mestu.

Manastir Savina ne samo da je dika i ponos svakog Bokelja, već predstavlja značajan istorijski spomenik pravoslavnog naroda koji je živeo i živi na ovom području. Iako za razliku od Žiče, Gračanice ili Studenice, nije bio vladarska zadužbina, zbog čega i nije podignut odjednom po unapred utvrđenom planu, već je građen postupno tokom nekoliko stotina godina zalaganjem srpsih kaluđera i dobrotvora bogatih porodica, on danas predstavlja jedinstvenu harmoničnu celinu koja se sastoji od tri crkve, konaka i groblja gde počivaju oni koji su pomogli nastajanju ovog velelepnog hrama.

Manastirski kompleks čine tri crkve, od kojih se dve (Mala crkva Uspenja Bogorodice i Velika crkva Uspenja Bogorodice) nalaze u centralnom delu manastirskog dvorišta i u zajednici sa konakom i grobljem čine jednu živopisnu i nezaboravnu celinu, dok se malo više u brdu nalazi najstarija bogomolja u hercegnovskom kraju, Mala crkva Svetog Save.

Istorija manastira beleži podatak da je ova najstarija građevina u manastirskom dvorištu svoje temelje postavila negde oko 1030. i da je bila posvećena Svetom Savi Osvećenom, tj. Jerusalimskom, koju je kasnije osveštao lično prvi srpski arhiepiskop, Sveti Sava Nemanjić, po kome je manastir i dobio ime i po kome se danas ceo potez na raksršću Herceg Novi - Meljine naziva Savina. Iako je od svoje prve susetke (Velike crkve) starija skoro osam vekova, ona danas predstavlja daleko manje zdanje, pa je zbog toga i nazvana Mala crkva.

Zbog Morejskog rata koji je zahvatio ove prostore pred kraj XVII veka, pretpostavlja se da je manastir jedno vreme bio pust, sve dok u njega nisu došli kaluđeri prognani iz manastira Tvrdoš, obnovili ga i u njemu se trajno nastanili donevši sa sobom mnoge crkvene predmete koje su čuvali iz manastira Mileševa.

Crkva je konačno obnovljena 1831. kada se bratstvo Savine povećalo i uspelo da na ovom svetom prostoru, uz mnogo muka, prekida radova zbog nedostatka novca i građevinskog materijala, podigne dve crkve koje danas predstavlja jedan velelepni hram.

Značajan doprinos izgradnji manastira su dale i bogate ruske porodice. Kao prestone ikone koje se nalaze u ikonostasu, a i danas stoje i razlikuju se po načinu izrade i dimenzijama od ostalih, jesu one koje su stigle od porodice grofa Stratimirovića. Prema istorijskim podacima ove četiri prestone ruske ikone su već postojale u manastiru onda kada je Simeon Lazović počeo svoj rad na ikonostasu.

Savinsko groblje danas okuplja monahe, sveštenike, episkope i dobrotvore raznih zvanja i zanimanja, čije nadgrobne ploče predstavljaju jednu vrstu neobične istorijske postavke pod otvorenim nebom, koja svaka na svoj način priča priču o jednom vremenu u kome se gradio hram koji danas predstavlja ponos Herceg Novog, a oni čiji su pretci živeli na ovom prostoru pre Drugog svetskog rata kada začuju zvona sa ovog svetog hrama prisećaju se trenutaka o kojima su slušali samo u predanjima i poneti magijom jednog istorijskog vremena imaju osećaj kao da pred sobom vide đake koji napuštaju školsko dvorište i hrle u okrilje manastira gde ih čekaju kaluđeri koji će im održati čas veronauke.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru