Ponovo aktuelni automobili na čvrsto gorivo

Danas kada se automobilska industrija kreće u pravcu usavršavanja električnih automobila, korišćenje ogrevnog drveta kao automobilskog goriva teško može da izgleda kao najpraktičnije rešenje. Energetska kriza i cene goriva su navele ljude širom sveta, uglavnom u državama pogođenim slabim prihodima i visokim cenama standardnog automobliskog goriva, da se okrenu upravo ovoj tehnologiji.

Tehnologija korišćenja drveta kao goriva za automobile nije novina. Zbog nestašice naftnih derivata bila je izuzetno popularna tokom Drugog svetskog rata, a njeno usavršavanje su kasnije nastavili ljudi koji vole da eksperimentišu, uglavnom samo iz razloga da dokažu da je „auto na drva” realna opcija.

Tokom 1920-tih, nemački inženjer Georg Imbert je izumeo drvo-gas generator za mobilnu upotrebu. Gasovi dobijeni sagorevanjem drveta su prečišćavani i sušeni, a potom ubacivani u motore vozila. Masovna proizvodnja Imbert generatora je započela 1931. godine, a do kraja 1930-tih na ulicama, uglavnom u Evropi, bilo je preko 9000 vozila na drvo-gas pogon. Uspostavljena je mreža od oko 3000 „pumpi” gde su vozači mogli da dopune zalihe ogrevnog drveta, koje nisu koristili samo vlasnici privatnih automobila, već i vlasnici autobusa i kamiona. Jedinicama za drvo-gasifikaciju opremani su vozovi, brodovi, pa čak i tenkovi, mada su oni borbeni ipak češće koristili tečno sintetičko gorivo dobijeno od drveta ili uglja.

Ova tehnologija je doživela veliku ekspanziju, pa je 1942. godine posao modifikacije automobila za korišćenje drvo-gas generatora postao unosan mali biznis. Time se u Švedskoj bavilo čak 73000 radionica, u Francuskoj 65000 i na desetine hiljada u Holandiji, Austriji, Norveškoj, Finskoj i Švajcarskoj. Tokom Drugog svetskog rata, ulicama je krstarilo preko milion „drvomobila”. Kada je nakon rata klasično automobilsko gorivo ponovo postalo dostupno, ova tehnologija je preko noći pala u zaborav.

Mnogo je razloga što drvo-gas tehnologija više nikada ne može postati standard, ali na ulicama Ukrajine i Severne Koreje je sve više automobila koji svojim neobičnim teretom privlače pažnju prolaznika.

Eugen Černigov, 36-godišnji ukrajinski profesor fizike i matematike, modifikovao je starog Opel-a u drvo-gas vozilo prošle godine. Suočen sa visokim cenama goriva, odlučio je da prouči literaturu iz 1939. godine i napravi alternativni sistem snabdevanja gorivom da bi uštedeo u svakodnevnom putovanju do posla. Po njegovim rečima, pokazalo se da je postupak dosta jednostavan.

Na zadnji deo svog auta je montirao improvizovani šporet i metalni kanister. Gas koji kao nusprodukt sagorevanja proizvede šporet se kroz metalni kanister filtrira, hladi i odvodi do motora. Na 100 kilometara, njegov auto troši 18 kg drveta, što ga košta 20 Ukrajinskih grivni, ili 0,37 €. U zavisnosti od kvaliteta drveta, auto se kreće oko 60 km/h, što je sasvim pristojno. Černigov kaže da bi za gorivo mogao da koristi bilo šta, pa i plastične boce, ali da ništa ne može da se poredi sa kvalitetom gasa dobijenog od dobro osušenog dudovog drveta.

Sergej Lagon je još pre nekoliko godina bio spreman za energetsku krizu izazvanu sukobom Rusija - Ukrajina. Prvo je za drveni pogon osposobio svoju Ladu Nivu, a potom i staru Volgu. Kako ne bi privlačio pažnju policijskih patrola koje ne gledaju blagonaklono na ove inovacije, kompletan sistem je smestio u komforan gepek Volge.

U intervjuu za Сегодня Новости, Černigov i Lagon su izjavili da po njihovim saznanjima po ukrajinskim ulicama danas kruži najmanje šest automobila „na drva”, i da automobili za koje znaju pripadaju njihovim prijateljima. Pretpostavlja se da je broj onih koji u gepeku skrivaju šporet daleko veći.

Portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine nije ni najmanje oduševljen ovim saznanjem. Podsetio je građane da je ta praksa protivzakonita, i ukazao na brojne bezbednosne rizike po učesnike u saobraćaju i životnu sredinu koje izaziva korišćenje netestiranih energetskih jedinica.

 

Iz Severne Koreje je nemoguće dobiti i mnogo beznačajnije informacije nego što je politika podizanja energetske efikasnosti. Ipak, u javnost je izašla vest da se ova država suočava sa brojnim osudama svetskih stručnjaka za očuvanje šuma zbog neumerene eksploatacije drveta u procesima dobijanja plina kroz modifikovan proces Fišer-Tropšovog metoda konverzije energije, sve zastupljenijeg i u amaterskom prilagođavanju automobila drvo-gas tehnologiji u toj zemlji.

Severna Koreja ima dugu istoriju lošeg staranja o šumama, počev od seče koju su sprovodili japanski kolonijalisti, paljenja šuma tokom Korejskog rata i skorije loše politike krčenja šuma sa ciljem da se poveća površina poljoprivrednog zemljišta.

Aludirajući na tehnologiju drvo-gas konverzije koja je svoj procvat imala tokom Drugog svetskog rata, stručnjaci upozoravaju - „Šume su preživele naciste, ali neće Severnu Koreju”.

izvor: Scientific American, Сегодня Новости, InfidelWorld

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

U današnjem svetu, koji je carstvo iluzija, željno grabimo za osloncima i temeljima. Ali nema drugih, sem poštenog postupanja, i strogog isključenja svake neiskrenosti i obmane. Ma kakve igre da drugi igraju s nama, mi sami sa sobom ne treba nikakvu igru da igramo; sami pred sobom moramo ostajati najpošteniji i najistinitiji.

Ralf Valdo Emerson

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |