Lice policije u državi bez kriminala

10 Oct 2014
Autor Mirjana
290 pregleda

Svedoci smo da i najrazvijenije države sveta imaju visoku stopu kriminala sa kojom ne mogu da se izbore, uprkos ogromnim sredstvima koja ulažu u unapređenje bezbednosti građana.

Lice policije u državi bez kriminala

Teško je reći da li stopa kriminala više zavisi od zakonodavstva, politike ili ekonomskih činilaca. Nestabilnosti u bilo kom polju su svakako faktor koji doprinosi porastu kriminala, ali i za svetske supersile stvaranje društva bez zločina predstavlja utopiju.

Upravo iz tog razloga, za ljude koji se bave krivičnom pravdom Island predstavlja svojevrstan fenomen. U državi sa 300,000 stanovnika registrovano je oko 90,000 komada vatrenog oružja, a stopa kriminala koji uključuje upotrebu oružja u poslednjih dvadeset godina nije prešla 1,8 na 100,000 građana. Po izveštaju UNODC, upotreba narkotika među populacijom 15-64 godine je samo 0,7%.

Student prava iz SAD-a, Endrju Klark, poreklom Englez, posetio je Island u želji bolje upozna tu zemlju. Zanimljiva zapažanja je izneo u članku za magazin BBC News:

  • Nije nimalo čudno da vam potpuni stranac stane i pomogne na ulici, ponudi vam prevoz i pomoć. Videvši ga kako se bori sa prtljagom, stariji čovek je jednostavno zaustavio auto i povezao ga do odredišta.
  • Deca se bezbedno igraju na ulicama i u parkovima, ljudi čak i bebe ostavljaju u dvorištima bez nadzora.
  • Nemoguće je primetiti klasne razlike među ljudima ni u jednom polju. Sva deca idu u škole koje su u njihovom komšiluku, ne postoje prestižne i standardne obrazovne ustanove.
  • Policijske patrole na Islandu ne nose oružje. Naoružan je samo Odred Vikinga, specijalne snage koje se angažuju veoma retko.

Po povratku u SAD, Klark je odustao od doktorske teze koju je prvobitno planirao, i posvetio se izučavanju prakse Islanda u suzbijanju kriminala koja je postigla ovako dobre rezultate. Saznanja do kojih je došao su duboko logična i mogu se opisati u samo jednoj rečenici; na svakom koraku se oseća prisustvo države i briga za javnu bezbednost.

  • Iako u privatnom posedu postoji velika količina vatrenog oružja, dobiti dozvolu za posedovanje nije nimalo lako. Rigorozne kontrole podrazumevaju procenu zdravstvenog stanja i ozbiljne testove ličnosti.
  • Politika javne bezbednosti se zasniva na prevenciji. U samom začetku problema trgovine narkoticima u svetu, 1973. godine, Island je uveo posebnu politiku odbrane od droge i specijalan sud za narkotike. U prvih 10 godina rada, sud je izrekao kazne za 90% optuženih. Danas se ista politika sprovodi u borbi protiv transnacionalnog kriminala, čime se svetskim kriminalnim grupama šalje jasna poruka da za njih Island nije bezbedna tranzitna zona.
  • U razgovoru sa predstavnicima Altinga, islandskog parlamenta, Klark je saznao da je ekonomska jednakost izuzetno bitan faktor u borbi protiv kriminala. Samo 1,1% Islanđana sebe smatra imućnim, a 1,5% sebe vide kao nižu klasu. 97% ispitanika smatra da pripada srednjoj klasi. Socijalna politike države zasnovana je na kulturi jednakosti.

U zemlji gde se bezbednost građana stavlja ispred lakome želje za profitom od nelegalnih aktivnosti pod pokroviteljstvom države, policija izgleda ovako:

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru