Pravda i Zakon, lice i naličje Justicije

Autor AktuelnostiTema dana

''I sve po zakonu, za to sam prvi, ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu. Vlast je vlast i ja to poštujem. Tu su paragrafi, pa zagrabi, nek' isto je i djavolu i djakonu. Pa nek' se zna.''  (Đorđe Balašević; pesma  Ne lomite mi bagrenje)

Ljudsko društvo ne bi postojalo bez zakona, tačnije država ne bi bila to što jeste, da nema zakona koji uređuju društvene odnose u svim oblastima života, koji društvena pravila pretvaraju u norme obavezujuće za sve građane. Zakon je posle Ustava najviši i najvažniji akt države. Zakoni se donose sa ciljem da se spreči bilo kakva radnja koja bi bila opasna, štetna ili neprimerena društvu u kojem živimo, a za počinioce koji se ogluše o odredbe Zakona da se odredi pravedna kazna srazmerno njihovom učinjenom delu. Pravo ima za cilj da obezbedi da se počiniocu sudi po zakonu i da mu se odredi kazna u granicama zakona, kojeg je taj počinilac prekršio. Pitanje je, gde je tu Pravda? Još je Sokrat rekao da Pravo i Pravda nisu jedno te isto, iako vuku korene iz istih moralnih normi.

Srbija je svoj prvi zakon dobila 1219. godine u vidu Zakonopravila Svetoga Save, koji je određivao veliku oblast društvenog života, a na njegovim temeljima je napravljen i Dušanov Zakonik 1349. godine. U oba ova zakonika su postojale tačne odrednice šta je zabranjeno, nije moralno ili je nepoželjno, i kakve se kazne određuju za ta dela. Najteža kazna je bila smrtna kazna i predviđana je za slučajeve ubistva, obljube, razbojništva ili nekog drugog čina koje je kao posledicu imalo smrt nekog lica. U to vreme je to bila sasvim normalna kazna o kojoj se nije mnogo marilo, na osnovu starog biblijskog ''oko za oko, zub za zub''. I svi su smatrali da je Pravda zadovoljena. Napretkom ljudskog društva došlo je do porasta čovečnosti, ljudski život je postao vredniji, čak i život onoga koji je oduzeo tuđi život ili učinio neki drugi krvni delikt. Vremenom je smrtna kazna ukinuta u većini država u svetu, i zamenjena vremenskom kaznom koja varira od težine krivičnog dela (Smrtna kazna - savremeni princip taliona). Da li je time zadovoljena i pravda?

Da li je vremenska kazna od 5 do 40 godina dovoljna kazna za ubistvo druge osobe (Krivični zakon Republike Srbije, Glava sedma, član 47), a dužina kazne zavisi od okolnosti pod kojim je to ubistvo učinjeno? Da li je kazna od 1 do 12 godina dovoljna kazna onom ''ko prinudi na obljubu upotrebom sile ili pretnjom...'' (Krivični zakon Republike Srbije, Glava dvanaesta, član 103). Zakon i pravo kažu da jeste.

Dragan Nikolić Čombe iz Čente je 2005. godine silovao maloletnu S.N. iz Opova, a nedugo zatim je ponovo napao takođe maloletnu T.I. iz Batajnice, ali je ovog puta i ubio. Osuđen je na 40 godina ukupno za oba zločina. Ako se bude dobro vladao, naš zakon mu omogućava izlazak nakon 1/3 odležane kazne. Roditelji stradale devojčice ne misle da je to pravedno. Trogodišnju Katarinu je 2005. godine silovao očuh Mališa Janković, uz asistenciju devojčicine majke. Katarina je preminula od zadobijenih povreda. On je dobio 40, majka 37 godina. Ni njima nije osporeno pravo na žalbu i zahtev za pomilovanjem ili skraćenjem kazne u slučaju dobrog vladanja. Mladen Ogulinac (52) iz Starih Ledinaca je 2010. godine silovao i ubio osmogodišnju Mariju Jovanović, a pre toga je odležao 10 meseci zbog pokušaja silovanja. Da li bi Marija izbegla svoju sudbinu da Ogulinac bio oštrije kažnjen? Možda. Sigurno je da je Ogulinac pronađen mrtav u zatvorskoj bolnici. Istraga traje, ali se sumnja da su mu presudili kolege zatvorenici, koji silovatelje i pedofile kažnjavaju po nekom svom ''kriminalnom kodeksu''. Dokaza za to naravno nema. Ima mnogo slučajeva koji zabrinjavaju, a poslednji je onaj iz Novog Sada, kada je osuđenog pedofila Viši sud pustio da na slobodi čeka odlazak na izdržavanje zatvorske kazne od tri godine. Pedofil se vratio kući, u komšiluk devojčice koju je seksualno zlostavljao i zbog čega je osuđen. Kako se oseća ta devojčica kada svakoga dana opet gleda svog mučitelja?

I dok se roditelji žrtava bore da se pedofilima i silovateljima pooštre kazne, da se prihvati tzv. ''Marijin zakon'' tj. da se napravi evidencija osuđenih i osumnjičenih pedofila i obezbedi stalna kontrola stručnih lica nad njima,  a da bi se predupredile dalje nesreće ( Treba li nam registar pedofila), Ministarstvo pravde Republike Srbije je podnelo Vladi Srbije predlog o izmenama i dopunama Krivičnog zakona. U tom predlogu su navedena neka krivična dela za koja se predviđaju blaže kazne nego do sada. Ako se ovaj predlog usvoji, silovatelji, počinioci obljube nad nemoćnim licima i počinioci obljube nad detetom moći će da računaju na to da će u zatvoru provoditi manje vremena nego do sada, ili uopšte neće ni biti zatvarani. Gde je tu Pravda?

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Postoje ljudi koji žive pravolinijski. Stepenicu po stepenicu, pouzdano i sigurno, penju se do nekakve svoje prave mogućnosti. Postoje i oni drugi. Čas odlete u nebo, čas ih polupane dižeš sa zemlje i lepiš.

Miroslav Antić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |