180 godina najmanjeg kraljevstva na svetu

16 Mar 2016
Autor Mirjana
796 pregleda

U blizini obale Sardinije leži planinsko ostrvo Tavolara, dugo pet i široko jedan kilometar. Deo koji gleda na italijansku obalu formira usku prevlaku sa dugom plažom od belog peska. To je ujedno i jedini naseljeni deo ostrva, gde je u periodu najveće naseljenosti živelo nešto više od pedeset stanovnika.

180 godina najmanjeg kraljevstva na svetu

Đuzepe Bertoleoni, prvi kralj Tavolare, došao je na ostrvo 1807. godine pod zanimljivim okolnostima. Kako nije mogao da se odluči za jednu od dve sestre, oženio je obe. Zbog bigamije ga je u rodnoj Đenovi čekao zatvor, pa je njegovo preseljenje na ostrvo sa ženama i decom zapravo bilo beg od ruke zakona.

Ubrzo nakon što je stigao na nenaseljeno ostrvo, Đuzepe je zapazio neobičnu vrstu koza sa zubima boje zlata, čija je prebojenost poticala od morske trave i lišajeva kojima su se hranile. Vest o neobičnoj životinjskoj vrsti na Tavolari stigla je i do kralja Karla Alberta, vladara Sardinije, koji se u proleće 1836. godine uputio na ostrvo u lov.

Porodica Bertoleoni ga je domaćinski ugostila, iako je doček bio dosta neobičan. Kralja je na pristaništu sačekao Đuzepeov 24-godišnji sin Paolo. Na pozdrav „ja sam Karlo Alberto, kralj Sardinije”, Paolo je odgovorio „ja sam Paolo Bertoleoni, kralj Tavolare”.

Oduševljen prirodom ostrva i ljubaznim domaćinima, tokom večernje gozbe trećeg dana posete kralj Sardinije je izgovorio „Paolo, ti si zaista kralj Tavolare!”. Iako izgovorene u neformalnoj atmosferi, ove reči su kasnije dobile i formalnu potvrdu - kralj je priznao Paolu status monarha i izjavio da Tavolara nikada nije bila deo Sardinijskog kraljevstva.

Paolo Bertoleoni je ubrzo osmislio grb kraljevstva i oslikao ga na zidu kuće. Početkom XIX veka britanska kraljica Viktorija, koja je pravila kolekciju fotografija lidera sveta tog vremena, poslala je ličnog fotografa da snimi kraljevsku porodicu. Ta fotografija i danas stoji u muzeju Bakingemske palate u Londonu, sa natpisom „Kraljevska porodica Tavolare, u zalivu Teranova, najmanjem kraljevstvu na svetu”.

Posle smrti Paola Bertoleonea (1889) proneo se glas da će po želji poslednjeg monarha Tavolara postati republika. Ispostavilo se da su u pitanju bile samo glasine. De facto suverenitet ostrva je prestao 1934. godine kada ga je Italija anektirala, iako akt o aneksiji nikada nije donet. Neispoštovana pravna procedura danas je argument više nasledniku porodice Bertoleoni, koji tvrdi da suverenitet njihovog kraljevstva nikada nije formalno kompromitovan.

Ipak, 1962. godine, Tavolara je dobila i nezvane goste. NATO je na istočnom delu ostrva ustanovio svoje baze, učinivši polovinu ostrva nedostupnom za starosedeoce. Danas porodica Bertoleoni poseduje samo 50 hektara zemljišta, ali veruju da će u budućnosti pravno regulisati status ostrva i povratiti mu status najmanjeg kraljevstva na svetu.

Zajednicom od samo jedanaest građana upravlja naslednik porodice, Antonio (Tonino) Bertoleone. Svoj život je posvetio očuvanju autohtone vrste sokolova koji žive na najvišim delovima krečnjačkih stena na ostrvu i povratku statusa monarhije ostrvu Tavolara.

Izvor: Ristorante da Tonino, BBC

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru