Teško je reći da li stopa kriminala više zavisi od zakonodavstva, politike ili ekonomskih činilaca. Nestabilnosti u bilo kom polju su svakako faktor koji doprinosi porastu kriminala, ali i za svetske supersile stvaranje društva bez zločina predstavlja utopiju.

Upravo iz tog razloga, za ljude koji se bave krivičnom pravdom Island predstavlja svojevrstan fenomen. U državi sa 300,000 stanovnika registrovano je oko 90,000 komada vatrenog oružja, a stopa kriminala koji uključuje upotrebu oružja u poslednjih dvadeset godina nije prešla 1,8 na 100,000 građana. Po izveštaju UNODC, upotreba narkotika među populacijom 15-64 godine je samo 0,7%.

Student prava iz SAD-a, Endrju Klark, poreklom Englez, posetio je Island u želji bolje upozna tu zemlju. Zanimljiva zapažanja je izneo u članku za magazin BBC News:

• Nije nimalo čudno da vam potpuni stranac stane i pomogne na ulici, ponudi vam prevoz i pomoć. Videvši ga kako se bori sa prtljagom, stariji čovek je jednostavno zaustavio auto i povezao ga do odredišta.
• Deca se bezbedno igraju na ulicama i u parkovima, ljudi čak i bebe ostavljaju u dvorištima bez nadzora.
• Nemoguće je primetiti klasne razlike među ljudima ni u jednom polju. Sva deca idu u škole koje su u njihovom komšiluku, ne postoje prestižne i standardne obrazovne ustanove.
• Policijske patrole na Islandu ne nose oružje. Naoružan je samo Odred Vikinga, specijalne snage koje se angažuju veoma retko.

Po povratku u SAD, Klark je odustao od doktorske teze koju je prvobitno planirao, i posvetio se izučavanju prakse Islanda u suzbijanju kriminala koja je postigla ovako dobre rezultate. Saznanja do kojih je došao su duboko logična i mogu se opisati u samo jednoj rečenici; na svakom koraku se oseća prisustvo države i briga za javnu bezbednost.

• Iako u privatnom posedu postoji velika količina vatrenog oružja, dobiti dozvolu za posedovanje nije nimalo lako. Rigorozne kontrole podrazumevaju procenu zdravstvenog stanja i ozbiljne testove ličnosti.
• Politika javne bezbednosti se zasniva na prevenciji. U samom začetku problema trgovine narkoticima u svetu, 1973. godine, Island je uveo posebnu politiku odbrane od droge i specijalan sud za narkotike. U prvih 10 godina rada, sud je izrekao kazne za 90% optuženih. Danas se ista politika sprovodi u borbi protiv transnacionalnog kriminala, čime se svetskim kriminalnim grupama šalje jasna poruka da za njih Island nije bezbedna tranzitna zona.
• U razgovoru sa predstavnicima Altinga, islandskog parlamenta, Klark je saznao da je ekonomska jednakost izuzetno bitan faktor u borbi protiv kriminala. Samo 1,1% Islanđana sebe smatra imućnim, a 1,5% sebe vide kao nižu klasu. 97% ispitanika smatra da pripada srednjoj klasi. Socijalna politike države zasnovana je na kulturi jednakosti.

U zemlji gde se bezbednost građana stavlja ispred lakome želje za profitom od nelegalnih aktivnosti pod pokroviteljstvom države, policija izgleda ovako: