Gobekli Tepe

Autor IstorijaVerovanja i misticizamMitovi i legende

Prema istoriji koju znamo, najstarije civilizacije su sumerska i grčka. Međutim, onda se desi da vredni arheolozi iskopaju neko tamo kamenje i procene da je duplo starije od najstarijih civilizacija. I šta onda? Shvatili smo da zapravo, nemamo pojma ni ko smo, ni odakle smo, ni od kada smo. Ne tako davno, devedesetih godina, turski pastir je na području blizu drevnog grada Urfa (jugoistočni deo Turske), primetio kamene obrise koji vire iz zemlje. Za to je ubrzo saznao službenik muzeja iz Sanliurfa, na nekih 50 kilometara odatle.

Malo nakon toga, informacije stižu do ogranka nemačkog arheološkog instituta u Istanbulu. I tako počinju istraživanja 1994.godine, koja predvodi nemački arheolog Klaus Šmit (Schmidt). Istraživanja traju i dan danas, a otkrića su zapanjujuća. Na ovom nalazištu, nazvanom Gobekli Tepe, radio karbonskom analizom je utvrđena starost iskopina na minimun 12000 godina. Šta to znači? Da je nalazište starije bar za 5000 godina od prvih gradova Sumera ili za 7000 godina od Stonhendža. Dakle, pada u vodu priča o najstarijoj, sumerskoj civilizaciji.

Na lokaciji Gobekli Tepe je pronađen veliki broj ravnih kamenih megalita. Većina ih je u obliku slova "T" poslaganih u krug. Neverovatno je sto imaju na sebi veliki broj uklesanih životinja, insekata, ptica i dosta stilizovanih figura koje podećaju na žene. Do sada ih je otkopano preko 40 komada, a visina im ide od jednog do četiri metra (otkopani deo). Ukupna visina im je do 6 metara. Krugovi u koje su poređani su prečnika i do 65 metara. Do danas je otkopano manje od 5% područja, a skeniranjem je utvrđeno da se u okolini nalazi bar još dvadesetak ovakvih formacija.

Da li je gradnja ovako izgledala?

Sobzirom da je Gobekli Tepe star i više od 10000 godina, sa početka neolita,  pitanje je kako su praistorijski ljudi mogli da izgrade jedan ovakav kompleks. Klaus Šmit je mišljenja da se radi o lovačkim grupama, koji su se sporadično okupljale u toku višedecenijske konstrukcije kompleksa.  Uokolo je pronađeno mnoštvo kamenih vrhova za strele, što bi potvrdilo ovu tezu. Arheolog smatra da je kompleks neka vrsta hrama, prvi oblik spiritualnog izražavanja naših pra-predaka. Prvo hram, pa onda grad? Možda. Ipak, za sada niko ne može konkretno da objasni kako je Gobekli Tepe zapravo izgrađen. Nisu pronađeni dokazi da je ovo područje bilo uopšte naseljeno većim brojem ljudi. Osim par kamenih alatki, nema dokaza o nekoj velikoj radnoj snazi koja je sve ovo izgradila. Ipak, i ako se u budućem periodu ustanovi da je na tom potezu bilo više naselja, teško je objasniti koliki broj njih bi morao biti uljučen u premeštanju blokova od 10-50 tona težine. Ipak je to bio istorijski period malih ljudskih zajednica koje su živele od lova i sakupljanja hrane. Najzad, najveća zagonetka je, zašto je Gobekli Tepe zatrpan? Ceo kompleks i jeste dobro očuvan jer je nakon njegove izgradnje tonama zemlje zatrpan. Zašto? Kako?

"Gobekli Tepe je oko 7000 godina stariji od prvog pisma.  Više je vremena prošlo između Gobekli Tepe i Sumera, nego između Sumera i današnjice", kaže Gary Rollefson, arheolog iz Washingtona.  "Pektoglife prikazane na megalitima nije moguće pročitati.  Zašto dakle arheolozi Gobekli smatraju hramom?"

Jedan od arheologa koji su posjetili Gobekli Tepe rekao je: “Gobekli Tepe menja sve”! Istraživanja ovog mega kompleksa su tek na početku. Po Šmitovim rečima, "Čovek ovde da kopa i istražuje sledećih 50 godina, tek će zagrebati po površini." Poređenja radi, jedan hektar ovih iskopina je tek, približno, jedan procenat kompleksa koji treba istražiti. O ovom nalazištu već su pisali Science magazin i Smithsonian. Da li će se ubrzo menjati teze o nastanku prvih civilizacija, o postanku čoveka? Da li smo opet pred nečim gde shvatamo koliko zapravo malo, ili ništa ne znamo. Videćemo.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Ako jednom odeš, nemoj se okrenuti, jer ako se okreneš, moraš se vratiti, a ja ne želim da se vratiš odlazeći.

Jesenjin

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |