Poveglia - dobro ostrvo na lošem glasu

Autor VremeplovIstorijaPutovanjaVerovanja i misticizam

Na malom ostrvu u Venecijanskoj laguni, smeštenom između Venecije i Lida, nema ni stanovnika niti posetilaca. Veruje se da od postanka sveta ovde uspeva samo nesreća. Hoće li njegovu neslavnu reputaciju promeniti planovi, koji po jednoj od verzija predviđaju izgradnju univerziteta i pratećih naučnih sadržaja?

Ostrvo Poveglia našlo se prvi put u spisima 421. godine. Njegovi prvi stanovnici su bile izbeglice od terora Huna pod vođstvom surovog Atile, koji je pustošio gradove na kopnu. U svojim novim domovima našli su mir i blagostanje. Bavili su se vađenjem soli, ribarenjem i uzgojem hrane. Populacija je polako počela da raste kada je naišlo novo zlo. Veneciju su napale flote iz Đenove 1379. godine, te Poveglia više nije bila bezbedno mesto za život. Stanovništvo je pobeglo.

Polovinom XVII veka Mletačka republika na izdvojenom delu ostrva gradi oktagon po modelu čuvenih osmougaonih tvrđava iz tog perioda, preko koje se kontrolisao i obezbeđivao ulaz u lagunu. Danas je taj oktagon jedan od četiri sačuvana u Italiji. Međutim, ostrvo je vekovima ostalo pusto. Ponuđeno je redovnicima kamaldolijancima 1527. godine, ali ga oni nisu želeli. Ponuđeno je i potomcima nekadašnjih stanovnika 1661. godine, ali su i oni odbili da se nasele.

Jedna poluistina sa kraja XVIII veka produžila je lošu reputaciju ostrva, za koje će vam mnogi Italijani reći da je ukleto. Tokom epidemije kuge u Evropi služilo je za kontrolu putnika koji su dolazili i odlazili iz Venecije. Oni koji su bili sumnjivog zdravstvenog stanja, zadržavani su u karantinu. Legenda kaže da je tokom prethodne velike epidemije Crne Smrti u XIV veku na ostrvu od kuge umrlo preko 160000 ljudi. Podatak nije istorijski tačan, jer je tokom XIV veka na ostrvu živela zdrava populacija, a „ostrvo smrti” je bilo Lazareto Novo, takođe smešteno u Venecijanskoj laguni. Morbidna istorija Poveglie, povezana sa slučajevima kuge, rađa se tek krajem XVIII veka.

Ni XX vek ostrvu nije doneo dobro. U postojećim zgradama je 1922. godine ustanovljen azil za mentalno obolele, zatvoren tek 1968. godine. Psihijatar koji je vodio azil bio je psihopata. Nesrećne pacijente je podvrgavao torturi do kasapljenja i na kraju ubijao. Svoj život je okončao skočivši sa zvonika kule. Skoro pola veka, Poveglia je bila u potpunoj izolaciji. Ribari su u širokom luku zaobilazili ostrvo u strahu da će im u mrežama završiti ljudska tela samoubica i onih koji su stradali od ruke sumanutog lekara. Danas su ruševine nekadašnjih bolničkih zgrada zarasle u korov.

Italijanski biznismen Luiđi Brugnaro zakupio je 2014. godine ostrvo od italijanske vlade na period od 99 godina. Iako nije definitivno otkrio svoje planove sa njim, najverovatnije na ostrvu neće primarno graditi ni turističke ni stambene, već objekte od javnog značaja. Pretpostavlja se da bi to mogao biti novi univerzitet, jer je Asocijacija mladih arhitekata (YAC)  8. marta 2016. godine raspisala konkurs za idejno rešenje Univerzitetskog ostrva Poveglia, sa nagradnim fondom od 20000 . Niko pouzdano ne može da kaže da li je u pitanju projekat za koji ih je angažovao Brugnaro, ili samo takmičenje u okviru struke. Ipak, deluje kao odlična ideja. Ako se iko može izboriti sa ukorenjenim sujeverjem, to je nauka.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi - postali još gori.

Duško Radović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |