Blitva, kraljica Mediterana

Autor GastronomijaSezonski podsetnik

Iako je najrasprostranjenija na mediteranskom području, blitva se kao obavezan prilog morskim specijalitetima rado konzumira i u kontinentalnim krajevima, a zbog njene lekovitosti spada u biljke koje se često koriste i kao „babski lek“.

Blitva (eng. Swiss chard, lat. Beta vulgaris var cicla) je veoma korisna za povećanje imuniteta ljudskog organizma, dobar je diuretik, značajno doprinosi poboljšanju koagulacije, smanjuje glukozu u krvi pa je dragocena za dijabetičare, a neki stručnjaci savetuju upotrebu njenog sirovog ili barenog lišća kao melem kod upalnih procesa kao što su apscesi, hemoroidi, opekotine, potkožni čirevi…  

Ovo lisnato zeleno povrće sa debelom hrskavom stabljikom je dvogodišnja biljka koja može da se razvije i do 1,2 metara visine, čiji listovi u zavisnosti od podvrste mogu da budu glatki ili talasasti sa svetlije obojenim žilicama koje prolaze kroz listove.

U botaničkom smislu, blitva je član iste porodice kao i spanać. Premda je u odnosu na njega nepravedno zapostavljena, ona ima brojne prednosti. Gaji se pre svega zbog njenih listova koji nemaju veliku energetsku vrednost, ali ona to ozbiljno nadoknađuje velikom količinom antioksidantnih vitamina, i to:

  • vitamin A - sadrži veliku koncentraciju ovog vitamina koji je nutrijent neophodan za vid, rast, razvoj kostiju, razmnožavanje, nastanak ćelije i tkiva, imunitet kao i za integritet sluznica i kože.
  • vitamin C -  porcija od 100 grama listova ove biljke zadovoljava čak 34% neophodnog unosa u organizam ovog vitamina.
  • vitamini B1, B3, B5, B6 i B9 - koji su važni za pravilno funkcionisanje ćelija organizma.
  • vitamin K - čak oko 700% preporučenog unosa, pa se slobodno može reći da je blitva jedna od biljaka sa najvećom koncentracijom ovog vitamin koji je poznat kao koagulacijski jer vrši važnu ulogu u zgrušavanju krvi.

Blitva predstavlja i bogat izvor minerala (kalcijum, natrijum, kalijum, magnezijum, fosfor i gvožđe),  rastvorljivih vlakana koja omogućavaju pravilnu fuknciju creva i dosta Omega - 3 masnih kiselina, beta-karotena i alfa-karotena.

Njena kalorična vrednost je mala (samo 19kca/100g), dok masnoće gotovo da i nema. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju.

U narodnoj medicini, listovi blitve se stavljaju na kožu kako bi zalečili infekcije, rane i čireve, pa je zbog toga mnogi smatraju „injekcijom koja leči upale u organizmu”.

Njena najveća primena je svakako u kulinarstvu. Mladi listovi se mogu stavljati sirovi u salate kojima daju blago gorak ukus, a od nje se može napraviti ukusna pita ili čorba.

Ipak, najčešće se sprema u kombinaciji sa obarenim krompirom kao prilog uz morsku ribu.  

 

Naš recept

U dublju šerpu sipati vodu u koju obavezno dodati kašicicu soli koja neće dozvoliti da listovi blitve potamne, već će doprineti da ostanu zeleni i nakon kuvanja.

Blitvu dobro oprati, a onda odvojiti peteljke od listova. Sa očišćenim krompirom iseckanim na kockice bariti peteljke sve dok krompir ne omekša, a onda dodati listove blitve da se kuvaju samo par minuta kako ne bi izgubili svoja lekovita svojstva.

Kada je ovaj proces završen, izliti svu vodu pa dodati maslinovo ulje, sitno seckan (nikako rendan ili gnječen) beli luk i so po ukusu.

Služiti uz pečenu morsku ribu.

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 10.07.2015.
Supruga i ja smo pobegli iz rodnog Zemuna u Majku Prirodu! Ostavili smo iza sebe velegradske stresove, zagađen vazduh i buku... Vlasnici smo malog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i bavimo se proizvodnjom ZDRAVE HRANE. Tokom vegetacije voća, povrća i začinskog bilja, NE KORISTIMO pesticide, herbicide i insekticide! Od voća uzgajamo lešnike i kupine a od povrća tu su BLITVA, zelena salata, kupus, karfiol, krompir, boranija, paradajz, čičoka, krastavci, tikvice, rotkvice, peršun... Zaista je predivan osećaj a pre svega ukus, kada svojom rukom uberete biljku koju ste sami uzgajali, jer ste apsolutno sigurni šta će te pojesti! Kao čovek nauke i Prirode (veliko slovo P jer verujem u boga koji se zove Priroda u saradnji s naukom), od ranog detinjstva, moja velika ljubav su ptice: papagaji TIGRICE i JAPANSKE PREPELICE koje su širom sveta veoma cenjene zbog njihovih LEKOVITIH JAJA! Više informacija na mom sajtu FARMA SREBRNA KOKA gde možete pogledati video-zapis o mojim ekološkim lešnicima i prepelicama. Snimak je emitovan iz studija Glasa Amerike u Vašingtonu a prenele su neke naše TV stanice... Svim ljudima dobre volje i ljubiteljima Majke Prirode, želimo dobro zdravlje!
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Neke stvari mogu mnogo bolje da se osjete nego da se objasne. Ali to ljudi ne znaju, oni veruju rečima, to je problem. Treba više verovati svojim srcima nego rečima.

Miroslav Antić

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |