Mažurana, biljka sreće i spokojstva

Dok su je stari Egipćani smatrali svetom biljkom boga Ozirisa koja svojim lekovitim svojstvima „podiže iz mrtvih”, antičko doba je poznaje kao biljku sreće posvećenu boginji Afroditi, a kako njen slatkasto aromatičan ukus i opojan miris podstiče ljubavnu čežnju, običaj je bio da mladi parovi nose venčić sačinjen od ove biljke.  

Latinski jezik je poznaje kao Origanum majoranu (oros – planina i ganos – radost), dok sam broj imena koja u narodu nosi ukazuje na njenu lekovitost i zastupljenost: mažurana, majoran, mažuran, majorana, majuran, mirišljavak, babina duša.  

Ova drvenasta biljka može da poraste do oko šezdeset santimetara, ima brojne male baršunaste ovalne listove i zbijene cvetove bele ili ružičaste boje koje cveta celo leto. Iako se na Mediteranu mnogo koristi kao lekovita biljka, na našim prostorima nije mnogo poznata čak ni kao začin.   

Kao najbiža rođaka origanu, ova biljka spada u porodicu Lamiaceae, začinsku biljku koju mnoge domaćice poznaju i koriste. Najčešće se dodaje tokom pripreme svinjskog, guščijeg ili ćurećeg pečenja, salata i soseva, dok u kombinaciji sa bosiljkom daje poseban ukus pečenom krompiru, a iskusne domaćice mažuranu često kombinuju i sa kristalnim šećerom koga ona tako fino aromatizuje da postaje i delikatan dodatak kolačima.

Zanimljivo je da mažurana predstavlja retku biljku koja ima jaču aromu osušena od iste kada je u svežem stanju. Zbog toga da bi se u jelu sačuvala njena aromatična svojstva, svežu mažuranu je neophodno dodati na samom kraju. 

Posebno se preporučuje u dijetama koje zahtevaju neslanu ishranu, jer ona osim prijatnog ukusa direktno deluje na stimulisanje svih unutrašnjih organa i pomaže nesmetan rad želudca, jetre, slezine, bubrega i creva, pa se dodaje u dijetalne supe od povrća, kuvanog belog mesa, jela od pečuraka i žitarica.    

Ono što se na našem prostoru o mažurani veoma malo zna je njeno izuzetno lekovito svojstvo u lečenju mnogih telesnih i duševnih tegoba. Njen slatkast i osvežavajući ukus snažno deluje kao analgetik, antioksidans, antiseptik, bakteriocid, diuretik i stimulans:

  • veoma uspešno deluje kao umirujuće sredstvo pa se često preporučuje kao lek protiv nesanice, snažnog lupanja srca i drugih smetnji na nervnoj bazi.
  • pomaže kod bolova u zglobovima i mišićima.
  • njeno dijuretičko svojstvo pomaže pri izbacivanju otrovnih materija iz organizma.   
  • poznata je po svojoj efikasnosti u lečenju probavnih smetnji kao što su grčevi u crevima, nadutost stomaka i mučnina.
  • pomaže izbacivanju sekreta iz bronhija pa se preporučuje kao lek kod hroničnog bronhitisa, astme, jakog kašlja i prehlade.
  • umiruje bolove i pomaže kod regulisanja ženskog mesečnog ciklusa.
  • dobar je antiseptik naročito za oboljenja usne duplje.

U kombinaciji sa kimom, posebno blagodatno deluje i pomaže u smirivanju grčeva kod sasvim malih beba.

Čaj protiv grčeva kod odojčadi:

Prokuvati 2dl vode prvih dana sa 2-3 zrna kima, skloniti sa ringle i u nju dodati 2-3 listića sveže mažurane. Ostaviti da odstoji 15 minuta, procediti i tako napravljen čaj davati bebi umesto vode. Što je odojče starije, u istu količinu vode stavljati više kima i ove lekovite biljke.   

 

 

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kakvo god da je vreme u kome je čovek, ja stvarno ne znam kako živeti a da ne verujete u to što radite.

Petar Kralj

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |