Blitva (eng. Swiss chard, lat. Beta vulgaris var cicla) je veoma korisna za povećanje imuniteta ljudskog organizma, dobar je diuretik, značajno doprinosi poboljšanju koagulacije, smanjuje glukozu u krvi pa je dragocena za dijabetičare, a neki stručnjaci savetuju upotrebu njenog sirovog ili barenog lišća kao melem kod upalnih procesa kao što su apscesi, hemoroidi, opekotine, potkožni čirevi…

Ovo lisnato zeleno povrće sa debelom hrskavom stabljikom je dvogodišnja biljka koja može da se razvije i do 1,2 metara visine, čiji listovi u zavisnosti od podvrste mogu da budu glatki ili talasasti sa svetlije obojenim žilicama koje prolaze kroz listove.

U botaničkom smislu, blitva je član iste porodice kao i spanać. Premda je u odnosu na njega nepravedno zapostavljena, ona ima brojne prednosti. Gaji se pre svega zbog njenih listova koji nemaju veliku energetsku vrednost, ali ona to ozbiljno nadoknađuje velikom količinom antioksidantnih vitamina, i to:

• vitamin A - sadrži veliku koncentraciju ovog vitamina koji je nutrijent neophodan za vid, rast, razvoj kostiju, razmnožavanje, nastanak ćelije i tkiva, imunitet kao i za integritet sluznica i kože.
• vitamin C - porcija od 100 grama listova ove biljke zadovoljava čak 34% neophodnog unosa u organizam ovog vitamina.
• vitamini B1, B3, B5, B6 i B9 - koji su važni za pravilno funkcionisanje ćelija organizma.
• vitamin K - čak oko 700% preporučenog unosa, pa se slobodno može reći da je blitva jedna od biljaka sa najvećom koncentracijom ovog vitamin koji je poznat kao koagulacijski jer vrši važnu ulogu u zgrušavanju krvi.

Blitva predstavlja i bogat izvor minerala (kalcijum, natrijum, kalijum, magnezijum, fosfor i gvožđe), rastvorljivih vlakana koja omogućavaju pravilnu fuknciju creva i dosta Omega - 3 masnih kiselina, beta-karotena i alfa-karotena.

Njena kalorična vrednost je mala (samo 19kca/100g), dok masnoće gotovo da i nema. Dobra je za nervni sistem, usporava starenje i jača koncentraciju.

U narodnoj medicini, listovi blitve se stavljaju na kožu kako bi zalečili infekcije, rane i čireve, pa je zbog toga mnogi smatraju „injekcijom koja leči upale u organizmu”.

Njena najveća primena je svakako u kulinarstvu. Mladi listovi se mogu stavljati sirovi u salate kojima daju blago gorak ukus, a od nje se može napraviti ukusna pita ili čorba.

Ipak, najčešće se sprema u kombinaciji sa obarenim krompirom kao prilog uz morsku ribu.

Naš recept

U dublju šerpu sipati vodu u koju obavezno dodati kašicicu soli koja neće dozvoliti da listovi blitve potamne, već će doprineti da ostanu zeleni i nakon kuvanja.

Blitvu dobro oprati, a onda odvojiti peteljke od listova. Sa očišćenim krompirom iseckanim na kockice bariti peteljke sve dok krompir ne omekša, a onda dodati listove blitve da se kuvaju samo par minuta kako ne bi izgubili svoja lekovita svojstva.

Kada je ovaj proces završen, izliti svu vodu pa dodati maslinovo ulje, sitno seckan (nikako rendan ili gnječen) beli luk i so po ukusu.

Služiti uz pečenu morsku ribu.