Bakarni zečevi u asfaltu, memoari Berlinskog zida

09 Nov 2016
Autor Mirjana
275 pregleda

Dobar deo prošlog veka Berlin je proveo podeljen masivnim betonskim zidom koji je veštački stvorio 155 km dugu traku ničije zemlje. Simbol hladnog rata, zid je kao živa gvozdena zavesa delio interesne sfere istoka i zapada. Pao je 9. novembra 1989. godine, nakon nesmotrene izjave Gintera Šabovskog da uredba o olakšanom prelazu granice na snagu stupa odmah. Desetine hiljada stanovnika Istočnog Berlina je to shvatilo kao poziv da zauvek presude omraženom spomeniku poniženja i izolacije.

Bakarni zečevi u asfaltu, memoari Berlinskog zida

Gotovo tri decenije podeljenosti grada obeležilo je nezadovoljstvo sa obe strane. Članovi porodica su razdvojeni banalnim žrebom sudbine, ljudi su gubili svoja radna mesta u firmama smeštenim u drugom delu grada, a ubrzo se javio i veliki ekonomski jaz u standardu zapadnih i istočnih Berlinaca, što je još više podstaklo ilegalne migracije. Stanovnici Zapadnog Berlina su živeli u stalnom nemiru, kao izolovana enklava na neprijateljskoj teritoriji.

Sa istočne strane, zid je izgledao kao ograda koncentracionog logora. Oko njega je posut debeo sloj peska koji je trebalo da otkrije stope begunaca. Postavljene su barijere od bodljikave žice danonoćno osvetljene snažnim reflektorima. Stalne naoružane patrole potpomognute krvoločnim psima bile su spremne da obore svakog ko pokuša da se domogne „zapada”.

Bezbedno su i bez posledica prelazili samo divlji zečevi, sposobni da se ispenju preko ograde ili iskopaju prolaze ispod zida. Sa obe strane zida na njih se gledalo sa simpatijama, kao na jedine stanovnike posleratne Nemačke sa potpunom slobodom kretanja. Iz nekog razloga, divlji zečevi su bili jedini stvorovi na planeti fascinirani Berlinskim zidom, oko koga su se naseljavali u kolonijama. Nakon rušenja zida raselili su se po parkovima, šumarcima i baštama.

U želji da sačuva uspomenu na zanimljiv fenomen iz bliske prošlosti, berlinska umetnica Karla Sachse je 1999. godine instalirala bronzane siluete 120 zečeva na puteve i trotoare oko nekadašnjeg Berlinskog zida. Umetnički projekat, nazvan Kaninchenfeld (Polje zečeva), stoji pored svedenih ostataka zida kao podsećanje na neslavnu prošlost, iz koje se Nemačka uzdigla kao Feniks. Bronzani otisci zečeva u asfaltu, simbola sanjane slobode i urođene upornosti, ostali su kao jedino lepo sećanje na to vreme.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 12 Nov 2016

Na svu sreću, pre svega žitelja Berlina, ovaj neopevani spomenik ljudskoj gluposti i ludila, trajao je samo nepune tri decenije! Ideologija bolesnih umova, tadašnjih partijskih vođa Istočne Nemačke i Rusije, nanela je ogromno zlo nebrojenim porodicama koje su želele život dostojan čoveka! Ali, i među tzv. običnim ljudima, bilo je ideološki zadojenih, koji su u ime iste te ideologije, svesno žrtvovali bolji život!? Ekonomski, pre svega... Verujem da više nisu među živima oni koji su bili nosioci i poslušnici te i takve podele? Uskoj društvenoj eliti, ta podela je donela ogromne benefite, na račun velikog broja svojih sugrađana! Na žalost, psihologija mase je uvek prostor za manipulacije, pa će male grupe uvek izvlačiti ogromnu korist! Zar naša kuća Srbija nije očigledan primer? Vekovima... Jednom rečju, to se zove USUD !!!

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru