332. Lovačka Grupa - ''Crveni Repovi''

Autor Istorija

''Crnci su mentalno inferiorni, po prirodi podređeni i kukavice kada se nadju u opasnosti. Zato nisu podobni za učestvovanje u borbi.''- Studija sa vojnog koledža Armije SAD iz 1925. godine. Ova studija, nastala na vojnoj primeni Zakona Džima Kroua (Jim Crow Laws; 1890.god.) o jednakosti ali i odvojenosti crnaca od WASP (White-Anglo-Saxon-Protestant; belih anglo-saksonskih protestanata) je decenijama nakon ukidanja ropsta u SAD i dalje afro-američko stanovništvo držala na nivou ispod belačke populacije.

Vojska SAD je najduže od svih institucija vlasti držala zatvorena vrata afro-amerikancima,  naročito ograničenim dozvoljavanjem upisa na Vojni koledž ''West Point'' gde su školovani oficiri. Početkom II svetskog rata crnci su učestvovali u svim borbenim akcijama, ali su oficiri crne boje kože uglavnom komandovali jedinicama koje nisu imale bitnog ili nisu imale nikakvog uticaja u borbi. Posebno je bilo nezamislivo da afro-amerikanci sednu u avion i upravljaju njime. U Taskiziju u Alabami (Tuskagee, Alabama) 1940.god. formirana je jedina ''obojena'' eskadrila ali su bili obučavani na starim i dotrajalim avionima koje je USAF (United States Air Force; Ratno Vazduhoplovstvo SAD) planiralo za rashodovanje. Avioni tipa P-39 Airacobra i P-40 Warhawk su korišćeni još u Kinesko-Japanskom ratu i pokazali su se kao nedostojnim protivnicima savremenim avionima kao što su Japanski Zero, pa čak i starijim nemačkim Me-109 i FW-190. Međutim, zbog velikog porasta značaja nosača aviona u II svetskom ratu povećala se potreba za pilotima koji bi učestvovali u borbi, pa su svi raspoloživi piloti poslati na obuku u mornaričku avijaciju. Tada se pojavila rupa u onim segmentima avijacije čiji je zadatak bio podrška trupama i izviđanje. Naredbom Ministarstva rata, 1943. godine formirana je 332. Lovačka grupa i poslata u južnu Italiju, u blizini Napulja kao podrška savezničkim snagama na tom delu fronta.

Piloti 332. Lovačke grupe (ili ''Taskizi piloti'', kako su ih podsmešljivo zvali njihove kolege bele boje kože) su dobijali izviđačke zadatke, gde su imali za cilj napad na otkrivene kolone nemačkih trupa ili železničkih transportnih kompozicija. Prvi pravi borbeni okršaj u vazduhu su imali sasvim slučajno kada su naleteli na grupu nemačkih aviona, i uprkos naređenju da se ne upuštaju u vazdušne borbe, oborili 5 aviona bez gubitaka na svojoj strani. Upornim zahtevima komandira 332. Lovačke grupe, pukovnika Dejvisa (Col. Benjamin Oliver Davis Jr.) i uz malo sreće, dobili su zadatak za pratnju američkih bombardera. Naime, bombarderi su uvek leteli sa lovačkom pratnjom kao zaštitnicom od nemačkih aviona, a američki piloti su čim bi se pojavila i najmanja grupa neprijateljskih aviona kretali u lov ostavljajući bombardere bez zaštite na milost i nemilost drugim nemačkim lovcima koji su neprimećeni čekali na većoj visini. Aprila meseca 1944. godine 332-ga je prebačena na aerodrom blizu Fođije (Foggia) na Jadranskom moru, zajedno sa novim avionima P-51 Mustang i krenula sa pratećem misijama.

Pukovnik Dejvis je naredio da se svim avionima rep oboji u jarko crvenu boju, kako bi se razlikovali od ostalih eskadrila. Ta razlika je nakon prve misije postala njihov zaštitni znak a uskoro postala i sinonim sigurnosti kod pilota bombardera. U prvim misijama ’’Crveni repovi’’ nisu imali ni jedan izgubljeni bombarder, što je povećalo procenat vraćenih bombardera sa 70% na celih 100%. Svi komandiri borbenih grupacija su želeli samo njih za pratnju i uskoro su postali najaktivnija lovačka grupa na tom delu fronta (neprikosnoveno prvo mesto drži Britanski RAF; Royal Air Force). Njihova posvećenost pratnji bombardera je ne retko rezultiralo da nemački piloti, već upoznati sa reputacijom koja je pratila ''Crvene Repove''  odustanu od napada na bombardere, što je dovelo do toga da ''Crveni Repovi'' imaju manje oborenih protivničkih aviona u poređenju sa drugim lovačkim grupacijama, ali su kao kompenzaciju dobili najviše pohvala i iskaze zahvalnosti od svih komandi Bombarderskih grupa i pilota bombardera ponaosob.

Igrom slučaja postali su i prva lovačka grupa koja je letela do Berlina. Prateći prve bombardere koji su krenuli na Berlin imali su zadatak da pratnju prepuste drugoj grupi na pola puta. Kako se smena nije pojavila (nikad nije objavljeno ni ime lovačke grupe koja se nije pojavila, ni ime pilota koji je njome komandovao), vođa ''Crvenih Repova'' je odlučio da ne ostavi bombardere bez zaštite i nastavio je put Berlina sa malo više od polovine goriva u rezervoarima.      U toj misji oborili su 3 nemačka mlazna aviona Me-162 i nekoliko ostalih aviona, bez gubitaka bombardera ili svojih aviona od strane protivničkih lovaca. Još jedan presedan u lovačkoj taktici se desio 25.6.1944. god. kada su dva pilota leteći na P-47  Thunderbolt videli italijanski razarač Đuzepe Misori (Giuseppe Missori) blizu Trsta. Jedan od pilota, poručnik Džin Pirson (Lt. Gynne Pierson) je napao razarač i potopio ga samo svojim 50-kalibarskim mitraljezima (50.cal – 12,7 mm). To je jedini ratni brod u II svetkom ratu potopljen od strane lovca mitraljezima, a ne torpedom ili bombama.

Na kraju rata, po povratku u Taskizi, dobili su još jedno priznanje, ovaj put od strane Predsednika SAD Harija Trumana (Harry S. Truman) koji je celoj jedinici dodelio Orden Izuzetne Jedinice. Satisfakcija je bila još veća jer je tu naredbu pročitao jedan od generala koji su bili protiv upotrebe afro-amerikanaca u avijacijskim borbenim akcijama. Jedinica ''Crvenih Repova'' spada među najviše odlikovane lovačke jedinice u II svetskom ratu, što uključuje 96 Izuzetnih Letačkih Krstova, 14 Bronzanih Zvezda, 744 Pilotskih Medalja i 8 Purpurnih Srca. 66 pilota ''Crvenih Repova'' je poginulo u akciji.

Izvor podataka i slika :

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Glupom i gordom čoveku čini se da je ono što zna sve što se može znati, i što je sebi jednom uvrteo u glavu hoće da tako ostane, pa i ako je to krivo i netačno. I što je još crnje i gore, hoće silom i druge da nauči, pa govori šta mu god na pamet dođe.

Dositej Obradović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |