Vojska duhova, umetnici ratne obmane

14 Jul 2015
Autor Mirjana
941 pregleda

Strategija obmane je oduvek bila deo ratne doktrine. Trojanski konj je svakako njen najpoznatiji primer iz istorije. Do skoro gotovo nepoznata, a i danas velikim delom sačuvana pod velom tajne, američka Vojska duhova iz Drugog svetskog rata preti da preotme slavu čuvenog „trojanca”.

Vojska duhova, umetnici ratne obmane

Tokom Drugog svetskog rata, vodeće sile u antifašističkoj borbi razvile su nove tehnike obmane, uglavnom primenjivane u vazdušnom ratovanju. Najčešće su podrazumevale puštanje lutaka padobranaca u cilju stvaranja lažne slike invazije, i korišćenje „čaftova” - sitnih objekata napravljenih od aluminijumske folije, koji su nakon izbacivanja iz aviona pravili pometnju u radarskom sistemu neprijatelja. O vrhunskoj taktici obmane na kopnu koju je izvodila Vojska duhova se nije znalo gotovo ništa skoro 40 godina, sve do 1985. godine, kada je magazin instituta Smithsonian otkrio tajnu postojanja ove formacije.

Jedinica od 1100 ljudi, poznata kao 23. Specijalna trupa glavnog štaba, nije bila sastavljena od profesionalnih vojnika. Njeni pripadnici su bili umetnici, ilustratori, arhitekte i stručnjaci za zvuk koji su studirali na umetničkim koledžima u Njujorku i Filadelfiji. Njihovu opremu je činio ogroman broj tenkova na naduvavanje, gumenih replika borbenih aviona i sistemi ozvučenja.

Tokom rata, Vojska duhova je širom Evrope putovala kao ratni karavan obmane, osmišljen sa ciljem da unese zabunu i strah u Hitlerove trupe. Režirali su preko 20 operacija u kojima su formirali lažne konvoje, fantomske divizije i štabove da bi stvorili iluziju nadmoći američkih borbenih jedinica. Iako su sačuvali živote stotina hiljada vojnika, najveći broj njihovih misija je i danas klasifikovan kao tajna.

Da bi stvorila iluziju nadmoćne armije, jedinica je postavljala i nekoliko stotina M-4 tenkova, kamione, artiljeriju i avione koji nisu bili ništa više nego ogromne i dobro oslikane igračke na naduvavanje. Iluziju impozantnog vojnog potencijala upotpunjavao je moćan zvuk prethodno snimljenih manevara artiljerije koji se širio u radijusu od 15 kilometara. Radio operateri su pravili lažne mreže komunikacije, planirane da budu presretnute od strane neprijatelja, a članovi jedinice su u lažnim generalskim uniformama paradirali po lokalnim naseljima u džipovima, često jedinom stvarnom opremom koju su imali. Slika velikog broja visokih oficira koji su bili vidljivi u javnosti i prizor moćne vojske ulogorene u blizini, upotpunjen snažnim zvucima, stvarali su iluziju prisustva preko 40,000 do zuba naoružanih vojnika, iako je jedinicu činilo samo 1100 umetnika.

Prva akcija ove trupe je bila u sklopu Bitke za Normandiju (operacija Overlord), a jedan od njihovih najvećih manevara obmane dogodio se pri kraju rata, u martu 1945, kada se 9. armija pripremala da pređe preko reke Rajne u Nemačku. Specijalna 23. trupa je bila pozvana da izrežira prelazak na drugom mestu i odvuče pažnju nacista od mesta stvarnog napada. Više od 600 tenkova na naduvavanje i ostale artiljerije je postavljeno na tarenu. Tokom noći iz sistema ozvučenja su puštani zvuci kamiona u pokretu, dok su tokom dana puštani zvuci koji su simulirali poslove mostogradnje. Vežbe artiljerije su simulirane paljenjem kanistera sa gorivom. Nemci su svu svoju pažnju usmerili ka „gumenoj armiji” dok su glavne trupe uz minimalan otpor uspele da pređu reku.

Nakon rata, mnogi članovi tajne 23. trupe su nastavili svoje umetničke karijere. Neki od njih su modni dizajner Bil Blas, slikar Elsvort Keli i fotograf Art Kejn. Danas je svega 50 članova ove trupe živo. Priznanje za svoje ratne zasluge dobili su tek sedam decenija nakon rata, zahvaljujući dokumentarcu The Ghost Army televizijske stanice PBS-a i autora Rika Bejera, koji je objavljen 2013. godine. U njemu su zabeleženi i intervjui sa nekoliko članova misteriozne 23. Specijalne trupe glavnog štaba vojske SAD-a iz Drugog svetskog rata.

izvor: The Ghost Army of World War II

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru